Sajam knjiga u Beogradu i ove godine bio je najposećeniji sajam u regionu. Kao i svake godine Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije imalo je svoj štand, na kojem je svoje mesto imao i Sektor za vanredne situacije, koji je predstavio edukativne materijale realizovane u saradnji sa Caritasom Srbije.

Tokom trajanja sajma deca i đaci su mogli kroz bojenje bojanki o poplavama, požarima i zemljotresima, ili čitanje slikovnica o požarima i poplavama, da nauče o tim prirodnim nepogodama i aktivnostima koje mogu i treba da preduzmu da bi se zaštili. U edukativnom materijalu koji ima za cilj da upozna i nauči decu o osnovim pojmovima o prirodnim katastrofama, kao i merama i aktivnostima samozaštite, poseban akcenat je dat i na zaštiti životne sredine.

Tokom druženja na sajmu, kroz razmenu zanimljivih i maštovitih pitanja mališana, pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade, Sektora i Caritasa Srbije decu su usmeravali ka pravim odgovorima i postupcima u slučaju nastanka krizne situacije.  

Predstavnici opština i gradova udruženih u „Banatske vodotoke“ prisustvovali su u petak 26. oktobra treningu o kriznoj komunikaciji u sali Skupštine opštine Zrenjanin, koje je održao prof. dr Želimir Kešetović, sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Trening je organizovan u saradnji Opštine Zrenjanin i Caritasa Srbije. Početak treninga iskorišćen je da se lokalne samouprave Banata upoznaju sa dosadašnjim aktivnostima Caritasa u prevenciji rizika prirodnih katastrofa i pripremi stanovništva, kao i sa iskustvima u komuniciranju sa stanovništvom u kriznim situacijama. Osim za upoznavanje sa novim tehnikama komuniciranja pre, u toku i posle krize, prisutni su iskoristili prisustvo profesora za razmenu ideja i predloga o drugim oblicima i aktivnostima prevencije i pripreme lokalnih samouprava u cilju smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa. Po završteku treninga svi prisutni izrazili su želju za daljom saradnom u ostvarivanju zajedničkog cilja sigurnije budućnosti i veće otpornosti lokalnih samouprava i građana na prirodne nepogode.

Prihvatni centar za izbeglice i migrante u Kikindi nalazi se daleko od grada i nema mogućnosti za priključenje na kanalizacionu mrežu. Otpadne vode sakupljaju se u septičkoj jami koja nije predviđena za veliki broj korisnika, a kako bi se izbegle zaraze ona se prazni dva puta dnevno.

Iz tog razloga 2017. godine, u dogovoru sa Komesarijatom za izbeglice i migracije, Caritas je otvorio vešeraj za potrebe izbeglica i migranata izvan prihvatnog centra, u prostorijama bivše župe Svetog Josipa u Kikindi, gde su obezbeđeni uslovi za pranje, sušenje i peglanje veša i posteljine izbeglica i migranata. Veš iz prihvatnog centra se tako trasportuje do vešeraja i vraća se opran, osušen i upakovan.

Pored vešeraja Caritas obezbeđuje i sredstva za održavanje lične higijene migranata i izbeglica u Kikindi, sredstva za održavanje čistoće životne okoline i higijene prostorija prihvatnog centra, kako bi se smanjile infekcije i zarazne bolesti.

Osim za potrebe izbeglica i migranata ovaj vešeraj se koristi i za potrebe siromašne lokalne populacije, onih koji za to nemaju uslove ili mogućnosti, pre svega starih, nemoćnih i usamljenih osobama. Transport veša se vrši od njihovih kućnih adresa do vešeraja i nazad, tako da besplatno dobijaju opran, osušen i ispeglan veš.

Andrej ima 34 godine i stanuje sam, u stanu koji je nasledio od oca. Živeo je samo sa ocem od svoje 10 godine, kada ih je majka ostavila, sve do pre tri godine, kada mu je otac preminuo od raka. Otac je imao malu penziju, od koje je trebalo obojica da se izdržavaju, ali je veći deo trošio na alkohol. Pored toga većinu nameštaja je prodao ili menjao, kako bi imao za piće. Andreju je ostao samo kauč, na kome spava i ormar sa malo garerobe.

Osim toga što je ostao sam, Andrej je i plućni bolesnik i nije u stanju da radi zbog svoje bolesti. Veliki deo vremena provodi u Specijalnoj bolnici za plućne bolesti.

Snabdevanje strujom i vodom mu je ukinuto, jer nije mogao da plaća račune, kao i socijalna pomoć, jer poseduje nekretninu u svom vlasništvu. U stanu nema čime da se greje, pa zimi ponekad odlazi kod prijatelja, da se malo ogreje.

Tekuću vodu za kupanje, umivanje i piće donosi sa česme iz dvorišta, kada mu dozvoljavaju vremenski uslovi, jer se zimi česma zaledi. Nema gde da opere svoju odeću, zbog čega je za njega veoma dragocena usluga pranja i sušenja veša koju mu od juna meseca ove godine obezbeđuje Caritas Zrenjaninske biskupije. Pored toga volonteri Caritasa se trude da mu pomognu i na druge načine i da pronađu rešenja za njegove probleme.

Usluge vešeraja u Kikindi finansirane su od strane Caritasa Nemačke.

U prihvatnom centru Principovac za izbeglice i migrante koji žele da nešto sašiju ili preprave svoju odeću na raspolaganju je Caritasova radionica šivenja i krojenja. Radionicu najviše posećuju žene koje borave u ovom centru, kako bi šile posteljinu i zavese za vrata i prozore, kao i haljine i majice od materijala koji Caritas obezbeđuje svakog meseca. Žene izbeglice uglavnom šiju zajedno i pomažu jedna drugoj. Muškarci su se takođe dobro pokazali u šivenju i krojenju, a kroz rad trude se i da podučavaju jedni druge. Oni koji nisu tako vešti u šivenju i krojenju uglavnom dolaze u radionicu kako bi potražili pomoć, naročito oko popravljanja garderobe, torbi i rančeva. Osim šivenja u okviru ove radionice odvija se i heklanje i štrikanje, u čemu su do sada posebne veštine pokazale mlade devojke koje borave u ovom prihvatnom centru.