Nedjeljno prijepodne, 18. 11. 2018. prošlo je u svečanom ozračju proslave Nedjelje Caritasa i Svjetskog dana siromašnih 2018. Euharistijsko slavlje u župskoj crkvi svetog Dimitrija u Srijemskoj Mitrovici predslavio je župnik, mons. Eduard Španović. Uz župljane koji se redovito okupljaju na nedjeljnim euharistijskim slavljima, ove nedjelje sudjelovali su djelatnici i korisnici župskog Caritasa „Sv. Anastazija“, djelatnici i korisnici nedavno otvorenog dnevnog boravka za osobe s invaliditetom „Sveta Tereza“ iz Srijemske Mitrovice, te korisnici kućne njege i pomoći u kući, na čelu sa voditeljicom Kristinom Dragišić, te volonterima koji se tijekom cijele godine stavljaju na raspolaganje i pomoć.

Svečano euharistijsko slavlje uzveličao je svojim pjevanjem zbor mladih župe „Sveti Dimitrije“, predvođen s. Cecilijom Tomkić.

U prigodnoj homiliji, mons. Eduard Španović je podsjetio kako je siromaštvo činjenica i stanje kojim smo okruženi, te kako bismo trebali imati otvorene oči i uši za potrebe ljudi među kojima živimo. Nitko nije previše bogat da ne bi mogao primiti i nitko nije previše siromašan da ne bi mogao nešto darovati, poručio je mons. Španović.

Nakon euharistijskog slavlja druženje je nastavljeno u prostorijama župe, gdje su vjernici mogli susresti, vidjeti i upoznati korisnike župskog Caritasa „Sv. Anastazija“, dnevnog boravka za osobe s invaliditetom, te kućne njege i pomoći u kući. To je, također bila prilika za pogledati i malu izložbu ručnih radova, tematski vezanih uz ovu nedjelju, a koje su izradili mladi volonteri župskog Caritasa, predvođenih s. Anetom Raič.

U duhu Nedjelje Caritasa i Svjetskog dana siromašnih 2018., ostvarene su i dvije vrijedne suradnje. Prva se odnosi na poljski Caritas Przemyšl i Fondaciju „Sv. Ciril i Metod“.  S njima je dogovoreni zajednički projekt pomoći korisnicima župskog Caritasa „Sv. Anastazija“ na području higijenskih potrepština, te hrane i odjeće za djecu. Ova humanitarna pomoć namijenjena je korisnicima Caritasa koji su u najvećoj potrebi. Druga suradnja ostvarena je sa Caritasom Dubrovačke biskupije. Oni su odvojili desetak antidekubitalnih madraca za potrebe korisnika kućne njege i pomoći, kojima je potrebna palijativna skrb. Obje pomoći bi trebali pristići još ovoga mjeseca.

Ivica Zrno

U nedelju 18.11.2018. kada se obeležava Svetski dan siromašnih i Nedelja Caritasa u Srbiji, predsednik Caritasa Srbije, mons. Stanisalv Hočevar služio je Svetu misu u župi Uznesenja Blažene Djevice Marije u Zemunu, uz koncelebraciju direktora Caritasa Srbije vlč. Ivice Damjanovića i direktora Caritasa Srem preč. Joze Dospare.

U svojoj propovedi mons. Stanislav Hočevar istakao je da je papa Franjo ustanovio Svetski dan siromašnih kako bismo svi neprestano otkrivali najugroženije ljude među nama. Naglasio je da najugroženiji nisu isključivo ljudi koji su materijalno siromašni, već da je danas mnogo strašnije prisustvo ljudi koji su duhovno, moralno, kulturno i socijalno siromašni, a da takvi siromasi predstavljaju prave evangelizatore, jer ako sagledavamo njihovo stanje i iskreno slušamo njihov vapaj, tek tako svi otkrivamo Boga, Njegovu neopisivu ljubav, koja sve daje, ali uvek neprimetno i u skrovitosti. Otac Nadbiskup je takođe naglasio da je danas potrebno da u svakoj župi svi vernici, zajedno sa svojim župnicima, sa posebnom pažnjom potraže ljude u potrebi u svom okuženju, da ih dobro upoznaju i uspostave novu kršćansku povezanost, kao i da se povežu sa onima koji mogu pomoći. ,,Svi katolici u Srbiji mogu se putem Caritasa povezivati na poseban način, jer samo ako smo jedno, možemo čuti glas jadnika i na pravi način odgovoriti na njegov vapaj”, istakao je mons. Hočevar, naglasivši da bi bilo bi dobro ako sve župe i sve biskupije pronađu načine da što bolje predstave one koji imaju potrebe i za njih prikupe što više neophodnih sredstava.

Na kraju Svete mise vernicima se obratio i direktor Caritasa Srem, Preč Jozo Duspara, ujedno i župnik u Zemunu, koji je naglasio da je milostinja prikupljena na ovoj svetoj misi namenjena za potrebe dnevnog centra za osobe sa invaliditetom i mentalnim poteškoćama u Sremskoj Mitrovici i pozvao sve prisutne da nakon Svete mise posete prodajnu izložbu, koju je pripremio Biskupijski Caritas Srem. Na izložbi su predstavljeni razni radovi i ukrasni predmeti, koje su napravile izbeglice i migranti u kampovima Adaševci i Principovac, u okviru radionica koje organizuje Caritas Srem.

Ova Sveta misa je direktno emitovana putem Radio Marije Srbija, a hrvatska redakcija Radio Televizije Vojvodina snimila je video zapis svete mise i na kraju napravila intervju sa predsednikom Caritasa Srbije, mons. Stanislavom Hočevarom.

Poruka Predsednika Caritasa Srbije mons. Stanislava Hočevara povodom 18. novembra Svetskog dana siromašnih i Nedelje Caritasa.

Naš dragi Sveti otac papa Franjo pred sobom uvek ima jasan cilj: Bogo-Čoveka Isusa Krista i Njegovo Kraljevstvo. A to znači da je sve odnose koji postoje u Tajni Presvetoga Trojstva moguće, barem inicijalno, zaživeti i u ovom našem konkretnom svetu. Između mene i tebe, brate i sestro… Između jednog i drugog naroda u ovom delu Evrope. Moguće je živeti s istinskim ljudskim dostojanstvom, moguće je živeti u iskrenom međusobnom razumevanju, solidarnosti, bratstvu.

Papa Franjo je svestan da je siromaštvo – ali integralno gledano – najdelikatniji »lakmus-papir« svih naših odnosa. Upravo zato je, kao plod Godine milosrđa, na 33. nedelju u crkvenoj godini – a to je nedelja pre svečanosti Krista Kralja – ustanovio Svetski dan siromašnih. Mi katolički biskupi iz Srbije odlučili smo da ta ista nedelja bude ujedno i Nedelja Caritasa (ove je godine to 18. novembra); između ostalog i zato što se tih dana sećamo velikih svetaca koji su znali »sve deliti«. Pomislimo samo na sv. Martina (11. novembra) ili sv. Elizabetu Ugarsku (17. novembra). Treba reći da se aktualiziranje ili konkretiziranje papine vizije pokazuje kao idealno za naše okruženje. Tim više što su spomenuti sveci – sveci naše Panonije.

 Jedinstvena karizma pape Franje

Papa Franjo od samog početka svoga pontifikata pobuđuje iznenađenja. Od onda kad se na Trgu sv. Petra dirljivo naklonio okupljenom narodu i u njemu priznao posebnu duhovnu dimenziju, a sebe nazvao »rimskim biskupom«, pa do trenutka kad je na Veliki četvrtak mladoj muslimanki oprao noge. Svim tim znakovima pozvao je i mene i tebe, dragi čitaoče, da otkriješ i priznaš jednog jedinog Tvorca svega što postoji, a time i jednog jedinog Oca svakog bića koje postoji, pogotovo ljudskog bića. Večni je Otac u smrt poslao – kakve li »lude« ljubavi! – svoga vlastitog Sina. I dok je Njegov Sin, Isus iz Nazareta, bio beskonačno svet i savršen, svako je ljudsko biće ograničeno i grešno. Da, kakve li »lude trgovine« ili »razmene darova« Nebeskog Oca u spašavanju svih ljudi! A možeš li ti, brate i sestro, misliti drugačije nego što misli i deluje tvoj Otac, tvoj Tvorac? Ako se On brine baš za sve, odakle tebi pravo da biraš osobe samo prema svojim simpatijama, po svojim emocijama ili prepoznajući i tražeći neke sličnosti s njima?

Papa je ustanovio Svetski dan siromašnih upravo zato da bismo ti i ja neprestano otkrivali one najugroženije među nama.

A ko su ti najugroženiji među nama…? Sigurno nisu isključivo oni materijalno siromašni, bližnji koji žive u materijalnoj oskudici. Danas je mnogo strašnija duhovna, moralna, kulturna i socijalna oskudica. Recimo: kakvo li siromaštvo vlada na području poznavanja Boga, Crkve… Kako je teško odsustvo čežnje za jedinstvom kršćana… Te tako mi kršćani, umesto da svet povezujemo ‒ neprestano tražimo razloge da se delimo, jedni druge isključujemo ili pak ne priznajemo. Kako strašno Krist trpi na križu današnje istorije!

Papina karizma jeste u tome da može izričito reći: te osobe koje vape zbog tolike neimaštine, upravo te osobe imaju najprodorniji glas – njihov glas Otac posebno sluša i njima s posebnom ljubavlju odgovara. Povijest spasenja to potvrđuje: poziv Abrahamu da »stvori« novi narod, oslobođenje Izraela iz egipatskog ropstva, dolazak Isusa Krista na zemlju – kako su veličanstveni ti Božji odgovori! Bog uvek oslobađa…

Ali papa Franjo tvrdi i ovo: upravo ti i takvi siromasi naši su najbolji učitelji; oni su pravi evangelizatori… Gledajući, naime, njihovo stanje i slušajući iskreno njihov vapaj, tek tako i mi otkrivamo Boga, Njegovu neopisivu ljubav koja sve daje, ali uvek neprimetno i u skrovitosti. A mi ljudi obično ispisujemo velike plakate s iznosima koje smo udelili drugima. Svuda moraju biti istaknuta imena donatora… Služenje siromasima rado koristimo za promociju samih sebe. Siromasi su za nas tek nevažne stepenice da bi naš ja mogao biti prvi, da bi bio izabran ili postao popularan u medijima.

Braćo i sestre, pažljivo meditirajmo o Papinoj poruci za Nedelju siromašnih pa ćemo postati novi ljudi.

Što nam je činiti?

Činimo ponajprije i ponajviše onda kad u sebi pronađemo pravi odnos prema tim pitanjima. Novi čovek nužno će pronaći nove puteve. No evo nekoliko mogućih koraka:

‒ svaka župa (ne samo župnik, nego svi do posednjeg župljanina) neka se okupi na slavlju Euharistije, s posebnom pažnjom potraži u svom okruženju najpotrebitije, dobro ih upozna, s njima se solidarizira i uspostavi novu kršćansku povezanost.

‒ Ili se može povezati s onima koji mogu pomoći; s onima koji su sposobniji ili stručniji od nas za pomoć svima potrebitima. Svi mi možemo tražiti, osobito molitvom, načine takvog povezivanja, da tako dođu do izražaja svi oni koji vape za Bogom; a mi da ostanemo u pozadini.

Svi katolici u Srbiji mogu se putem Caritasa povezivati na poseban način, tako da na prvo mesto ne stavljaju više sebe, svoju partikularnost, nego svoju tipičnu univerzalnost: veru, ljubav, jedinstvo, svedočenje, apostolat, izgrađivanje nužnih struktura… Ako dopuštamo da nama vladaju samo partikularna merila umesto univerzalnih, time smo ponovo prouzrokovali novo siromaštvo, novu podeljenost i fragmentiranost. Samo ako smo jedno, možemo i čuti glas „jadnika“ i na pravi način odgovoriti na njegov vapaj. Lepo je ako sve župe i sve biskupije pronađu načine da uzmognu što bolje predstaviti one koji imaju potreba i za njih prikupiti što više neophodnih sredstava ‒ na primer, to su dobrotvorni koncerti, aukcije i slično.

Braćo i sestre, nadam se da ćemo naći načina kako bismo svi mogli biti u službi oslobađanja onih najpotrebitijih!

mons. Stanislav Hočevar,

beogradski nadbiskup i metropolit,

predsednik Caritasa Srbije

U subotu 17.11.2018. u župi Sveta Marija u Subotici, u  okviru projekta Caritasa Srbije “Razvoj Caritasa – smanjenje siromaštva”, održana je radionica Čarobni svet medenjaka, sa ciljem podsticanja razvoja karitativnih aktivnosti u ovoj župi. Župnik vlč. Balcsák Szilárd obratio se biskupijskom Caritasu Subotica i izrazio želju za osnivanjem župnog Caritasa. U ovoj župi je već postoji grupa volontera, koji su povodom blagdana Božića i Uskrsa ranijih godina organizovali akcije prikupljanja sredstava za potrebe pružanja pomoći najsiromašnijim porodicama sa teritorije ove župe. Veliku podršku ovim akcijama i župniku daje i časna sestra Hermina Kovač, koja je takođe prisustvovala radionici.

Na početku susreta sve prisutne pozdravio je direktor Caritasa Subotica g. Gabor Ric, a zatim je sestra Hermina Kovač predvodila uvodnu molitvu. Predstavnica Caritasa Srbije održala je predavanje na temu Razvoja župnog Caritasa, uz prezentaciju primera dobre prakse karitativnih aktivnosti koji se mogu realizovati na nivou župe. Za vreme kraće pauze volonteri su sa predstavnicima Caritasa Srbije podelili dosadašnja iskustva i razgovarali o potrebama u okviru svoje župe, kao i o aktivnostima koje već mogu organizovati za vreme Adventa i Božića ove godine.

U drugom delu radionice, volonteri su imali priliku da pogledaju TV emisiju Sa slatkim na ti, u kojoj su mogli da se upoznaju sa načinom rada g. Petra Žuljevića, šefa poslastičarnice francuskog hotela Mama Shelter u Beogradu, koji je nakon prikazivanja ove emisije uveo učesnike u kreativni deo radionice. Petar Žuljević predstavio je načine ukrašavanja i pakovanja medenjaka, čijom prodajom mogu da se prikupe novčana sredstva za potrebe župnog Caritasa. Volonteri su bili veoma zadovoljni i većina njih se pridružila g. Petru Žuljeviću u dekoraciji medenjaka. Kod volontera osetila se zainteresovanost za rad, spremnost da postojeće karitativne aktivnosti realizuju tokom čitave godine i aktivnije se uključe u rad svog župnog Caritasa.