Poplava Obrenovac 2014

Caritas Srbije je danas 04.06.2014. zajedno sa austrijskim novinarima i predstavnicima Caritasa Austrije posetio Obrenovac. U grad može da se uđe tek od ponedeljka. Neke kuće su još uvek u vodi. Teško je naći prave reči koje bi opisale ono što smo zatekli. Fotografije govore više od nas.

Caritas u Obrenovcu

Caritas Srbije je danas 04.06.2014. zajedno sa austrijskim novinarima i predstavnicima Caritasa Austrije posetio Obrenovac. U grad može da se uđe tek od ponedeljka. Neke kuće su još uvek u vodi. Teško je naći prave reči koje bi opisale ono što smo zatekli. Fotografije govore više od nas.

Vanredna konferencija za štampu u Beogradskoj nadbiskupiji, povodom otklanjanja posledica poplava

U sredu 4. juna 2014. u 12.00 časova, u prostorijama Beogradske nadbiskupije, održana je vanredna konferencija za štampu, gde su Katolička crkva i Caritas izvestili medije o dosadašnjim aktivnostima i dugoročnim planovima pomoći postradalima od poplava. Na konferenciji su prisustvovali: mons. Orlando Antonini, apostolski nuncije u Republici Srbiji, mons. Stanislav Hočevar, beogradski nadbiskup i metropolita, g. Darko Tot, predstavnik Caritasa Srbije, g. Miloje Veljić predstavnik Caritasa Beogradske nadbiskupije i g. Kristof Švajfer (Christoph Schweifer) generalni sekretar Caritasa Austrije.

DSC_0442Nadbiskup Stanislav Hočevar je istakao da već od prvih sati krizne situacije Caritas, kao humanitarna organizacija Katoličke crkve, bio prisutan na terenu, posebno u Šapcu i Valjevu. U Šapcu je Caritas 10 dana i noći pripremao sendviče za volontere koji su radili na utvrđivanju obale reke. U valjevskoj opštini je odmah delio hranu i higijenska sredstva najugroženijim porodicama. Sve katoličke biskupije u Srbiji i dijecezanski ogranci Caritasa prvih dana počeli su da prikupljaju materijalna i finansijska sredstva, a pomoć je pristigla i iz inostranstva. Nadbiskup je takođe istakao da nakon prvih dramatičnih dana dolaze do punog izražaja potrebe i problemi sa kojima se treba suočiti, zbog čega će uskoro krenuti projekat pomoći ugroženim porodicama, kroz dodelu paketa hrane i higijenskih sredstava, a u nekim opštinama i podela stočne hrane. Osim pomoći kroz dodelu paketa Caritas će deliti i humanitarnu pomoć koja je pristigla u šleperima iz drugih zemalja. Posle ostvarenja ovog urgentnog projekta, Caritas planira realizovanje rehabilitacionog projekta u trajanju od 6 do 9 meseci, namenjenog najugroženijim porodicama.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar izjavio je da poplave i njihove katastrofalne posledice nikako nisu božija kazna, nego se ljudi moraju zapitati da li su ispunili svoje zadatke i, ako nisu, moraju preuzeti odgovornost na sebe. Takođe je istakao da je nesreća izazvana poplavama prilika za razvijanje odgovornosti pojedinaca i čitavog društva, kao i prilika za jačanje solidarnosti.

“Ovo nam omogućuje, i to je posebna poruka naše crkve, (da uvidimo) kako je veliko dostojanstvo ljudskog bića. Moramo gledati na dostojanstvo svakog čoveka i da se više ne rukovodimo ideologijama i razlikama. Svi smo stvorena božja bića. Vode nisu gledale na granice sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, Srbijom. Svi smo postali jedno”, rekao je nadbiskup Hočevar.

Nadbiskup Hočevar je istakao da su katastrofalne posledice poplava prilika i nadahnuće za jače povezivanje i saradnju, kao i za stvaranje međunarodnih projekata koji će unaprediti region.

“Na tom nadahnuću se zapravo moramo zahvaliti, jer smo doživeli tako veliku međunarodnu solidarnost. Pre 100 godina zgrada Beogradske nadbiskupije bila je Ambasada Austro-Ugarske, ljudi su umirali zbog ratova i mržnje, počeo je Prvi svetski rat, a sada je Austrija učinila prve, najjače korake prema nama. To je pozitivni razvoj istorije. Možemo se stvarno radovati i želim da se zahvalim svim stanovnicima Austrije”, istakao je Hočevar.

DSC_0433

Na konferenciji se novinarima obratio i apostolski nuncije u Republici Srbiji, monsinjor Orlando Antonini, koji je ispričao kako je, čim je dobio informacije o nivou štete koje su poplave izazvale, zamolio Svetog Oca Papu Franju da pozove ceo svet na molitvu za osobe pogođene poplavama u Srbiji. Papa Franjo je apel uputio dva puta u toku jedne nedelje. Prvi put je bio u nedelju 18. maja, kada se pred pred 50 hiljada ljudi na Trgu Svetoga Petra u Rimu molio za postradale, izrazivši svoju ličnu bliskost onima koji se suočavaju sa patnjom i nevoljama, a zatim se još jednom obratio vernicima u sredu 21. maja, za vreme generalne audijencije, kada je pozvao internacionalnu zajednicu na solidarnost. Ubrzo nakon toga Sveti Otac je promovisao angažman internacionalnih katoličkih organizacija i solidarnost prema poplavljenima na Balkanu. On sam je dodelio početnu sumu od 50.000 evra, kroz papinski savet “Cor Unum”, koje je apostolski nuncije prebacio Caritasu Srbije. Na Papin apel odgovorili su nacionalni ogranci Caritasa iz različitih zemalja, sa dobrima u vrednosti od oko milion evra. Nuncije je istakao da predstavnici Caritasa odlaze u poplavom pogođena područja, pomažući svim ljudima, bez razlika vezanih za veru ili bilo koju drugu vrstu pripadnosti.

“Vera bez dela je mrtva, kaže Sveti Pavao, vera je delotvrona i pokazuje svoje postojanje kroz dela ljubavi, prema svakome, bez razlike. Intimna priroda Crkve, napisao je Papa Benedikt, izražena je u njenom trostrukom zadatku: naveštanje reči Božje (kerigma-martyria), slavljenje sakramenata (leitourgia), služba ljubavi (diakonia). To su dužnosti koje ne mogu da se razdvoje jedna od druge” – rekao je Mons. Antonini. S obzirom da je služba ljubavi jedan od osnovnih zadataka Crkve apostolski nuncije je istakao da su humanitarne organizacije kao što je Caritas izraz Katoličke crkve, kroz koje ona deluje i radi ono što je u skladu sa prirodom nje same. Zbog toga postoji Caritas na nacionalnom, biskupijskom i župskom nivou, kao i što postoji, na nivou univerzalne Crkve, već pomenuti papinski savet ‘Cor Unum’. U zaključku Mons. Antonini je istakao da, iako Sveta Stolica i katoličke organizacije same pružaju pomoć populaciji pogođenoj poplavama, to čine u bliskoj povezanosti sa nadležnim lokalnim vlastima opština i humanitarnim organizacijama Srpske pravoslavne crkve.

DSC_0451 - Copy
Predstavnik austrijskog Karitasa Kristof Švajfer je istakao da je austrijski narod bio veoma pogođen nevoljama izazvanim poplavama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji i da su se mnogi ljudi raspitivali kako mogu da pomognu.

“Jedan od razloga za toliko interesovanje je veliki broj iseljenika iz tih država koji živi u Austriji, a drugi je što su Austrijanci osetili da se katastrofa dogodila njihovim komšijama i da bi trebalo da se ponašaju kao dobri susedi”, rekao je Švajfer.

Govoreći o potrebi da se istraje u solidarnosti i kad prođu najdramatičniji dani posle poplave rekao je da će njihova organizacija nastojati da sa partnerima daje pomoć na kontinuiran način. Istakao je da se pomoć distribuira i u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

U Vrbasu obeležena nedelja Smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa

Objavljeno u Urgentni projekti | Prokomentarišite vest

Caritas Apostolskog Egzarhata obeležio je 13.oktobar – Svetski dan smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa akcijom čišćenja dela ugroženog nasipa na kanalu, kao i divlje deponije na kojoj je često izbijao požar i pretio obližnjim kućama. U akciji su učestvovali volonteri Udruženja mladih KUM iz Kucure, đaci iz osnovne škole kao i…

Pročitajte ceo tekst

Susret sa zajednicom Delo Crkve

Objavljeno u Uncategorized | Prokomentarišite vest

U petak 20. oktobra zaposleni u Caritasu Srbije, Caritasu Srem i Caritasu Beogradske nadbiskupije imali su svoju redovnu mesečnu misu u kapeli Beogradske nadbiskupije. Nakon mise susreli su se sa predstavnicima zajednice Delo Crkve, koje ovih dana boravi u Beogradu i upoznali više o njihovom radu i zalaganju.

Pročitajte ceo tekst

Akcija sadnje sa učenicima Osnovne škole „Dušan Jerković“ u Inđiji

Objavljeno u Urgentni projekti | Prokomentarišite vest

U ponedeljak 16. oktobra u Osnovnoj školi „Dušan Jerković“ u Inđiji, Caritas je organizovao akciju sadnje u okrivru promocije Svetskog dana smanjivanja rizika od katastrofa. Cilj sadnje jeste da se deca i kroz praktičan rad upoznaju sa neophodnošću zaštite životne sredine u cilju smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa. Mali vetrozaštitni…

Pročitajte ceo tekst