U zgradi beogradske nadbiskupije 27. novembra održana je konferencija za štampu povodom posete generalnog sekretara Caritasa Evrope Horhe Nunjo Majera. Gospodin Majer ima dugogodišnje iskustvo rada u Caritasu, na župskom, biskupijskom i nacionalnom nivou, a poslednje četiri godine i u Caritasu Evrope, na funkciji za koju je ponovo izabran za još jedan mandat. Caritas Evrope je spona 46 nacionalnih Caritasa na našem kontinentu i, posle Caritasa Internacionalis, predstavlja najvažniju instituciju mreže Caritasa. Sedište Caritasa Evrope se nalazi u Briselu, nedaleko od Evropskog parlamenta.
Osim gospodina Majera na konferenciji su bili prisutni beogradski nadbiskup i predsednik Caritasa Srbije Msgr. Stanislav Hočevar, koordinator Caritasa Srbije Darko Tot i koordinator programa Caritasa Daniel Galun.
Uvodnu reč imao je beogradski nadbiskup Msgr. Stanislav Hočevar, koji je istakao da je ove godine naš Caritas bio blizak svima koji su bili u velikim potrebama povodom poplava.
»Caritas nije pružio pomoć poplavljenim područjima, već osobama, ljudima, jer je Caritas uvek blizak pre svega osobama i stavlja ličnost na prvo mesto«, bile su reči gospodina Nadbiskupa.
Govorio je takođe o nedelji Caritasa, koja se u našim župama svake godine obeležava:
»Naša Crkva slavi u svakoj godini poseban dan, posebnu nedelju Caritasa, upravo pre Božića. Ja ću ovu nedelju Caritasa, 14. decembra, proslaviti u Šapcu, gde je naš Caritas najviše radio. Tamo će biti proslavljena i Sveta misa za sve one koji su u poplavama izgubili živote, a ujedno ćemo moliti za sve u potrebama i pokušati pozvati sve na još veću solidarnost i pre svega, što je velika uloga nas, pokušati probuditi volonterstvo među svim našim vernicima i svim ljudima dobre volje«.
Dodao je da je ova poseta prilika da zahvalimo gospodinu Majeru na poverenju koje je pruženo Caritasu Srbije koji će u sledeće četiri godine da bude član izvršnog odbora Caritasa Evrope.
Obraćanje generalnog sekretara Caritasa Evrope:
»Veliko mi je zadovoljstvo da ovde mogu da predstavim mrežu Caritasa, koja je prisutna u više od 160 zemalja širom sveta. U Evropskom regionu Caritas je prisutan u 46 zemalja. Mi nismo centralizovana mreža, postojimo u svakoj zemlji da bi pružili pomoć ljudima u potrebi. Veliko mi je zadovoljstvo da će od sledeće godine Caritas Srbije biti u vođstvu, izvršnom odboru Caritasa Evrope. Veoma mi je drago što sam ovih dana mogao da vidim jedno priznanje, sa jedne strane od Vlade Republike Srbije, ali sa druge strane i priznanje naroda u Srbiji za sve ono što je Caritas činio, naročito sada preko ove vrste pomoći ljudima koji su pogođeni majskim poplavama, ali isto tako i ono što je Caritas radio dugi niz godina u kućnoj nezi, u pomoći ljudima sa problemima mentalnog zdravlja. Ovo priznanje je velika motivacija za Caritas Srbije da nastavi dalje, ali je i znak dijaloga Caritasa i društva vaše zemlje.
Jedan od najvažnijih elemenata Caritasove pažnje je razvoj solidarnosti u društvu, dakle Caritas nije samo izraz finansijske pomoći koja dolazi iz inostranstva, već je izraz solidarnosti naroda ovde prisutnog. U tom kontekstu Caritas je mnogo više od nevladine organizacije, on ima zadatak ne samo da pruži profesionalnu uslugu, već da promoviše lokalni angažman. Zato i jeste izazov za Caritas jedan stalan rast na najdirektnijem – župskom nivou, jer je u direktnom kontaktu sa ljudima u potrebi, kao dimenzija zajednice. U tom kontekstu radimo na onome što je najdublja vrednost Evropske unije, a to je solidarnost. Što više Caritas Srbije služi ovoj zemlji može i više da doprinese evropskom projektu. Što bolje Caritas Srbije raste u ovim dimenzijama to će više solidarnost iz drugih zemalja dolaziti u Srbiju, preko Caritasa«.
Daniel Galun, koordinator programa Caritasa, je govorio o rehabilitacionom projektu pomoći poplavljenim područjima:
»Caritas je započeo rehabilitacioni program pre tri meseca. To je program koji nastupa posle najurgentnije faze. Mi smo do sada pomogli 450 domaćinstava sa građevinskim materijalom, čija vrednost prelazi iznos od 350.000 evra u 11 opština zapadne i centralne Srbije. Caritas je jedinstven u pomoći poplavljenima, jer se posebno bavi zimskim projektom. U okviru zimskog programa pomaže 800 domaćinstava u tih 11 opština u ogrevu u vidu briketa i šporeta. Ta pomoć Caritasa nije samo pomoć poplavljenom stanovništvu, već je i pomoć lokalnoj ekonomiji, zato što se šporet kupuje u domaćoj fabrici Alfa plam i briket se nabavlja iz lokalnih fabrika. Ranije se ogrev svodio na ogrevno drvo, a mi smo uveli takav princip da se dele briketi koji su ekološki prihvatiljivi, tako da je bilo važno da se kroz to promoviše koncept zaštite životne sredine. Sem ovoga u četiri najugroženije opštine, kao što su Obrenovac, Krupanj, Šabac i Valjevo na lokalnom nivou su uspostavljeni timovi, sastavljeni od socijalnog radnika, psihologa, i medicinskih sestri, koji pružaju psihosocijalnu podršku ugroženom stanovništvu i broj ljudi kojima su pomogli je oko 1000 porodica u ove četiri opštine«.
»Ono što smo najavili na prošloj konferenciji u junu, dakle pomoć Caritasa ne računajući rehabilitacioni projekat je bila oko milion evra. Ta pomoć se nastavila, tako da je od samog početka poplava do sada ukupna vrednost pomoći preko 2 miliona evra«, dodao je Darko Tot, koordinator Caritasa Srbije.
Gospodin Horhe Nunjo Majer je govorio i o papinoj poseti evropskom parlamentu u Strasburu, na kojoj je prisustvovao neposredno pred dolazak u Srbiju.
»Ono što je papa rekao evropskim parlamentarcima je da treba nastaviti i ubrzati dijalog sa balkanskim zemljama, zemljama koje traže mir i razvoj. U tom smislu osetio sam da je moje putovanje u Srbiju stavljeno u novi kontekst i osetio sam da me je sam Papa poslao. Drugi jak utisak koji sam osetio od Pape je njegov poziv političarima da, kada god se donose odluke, stave ljude u središte donošenja odluka. S jedne strane posmatrati čoveka kao pojedinca u ostvarivanju njegovih individualnih ljudskih prava, ali razumeti i čoveka kao deo zajednice i brinuti za opšte dobro. To je jedna od vrednosti koja treba da postoji prilikom donošenja odluka. Često su određene odluke koje se donose na evropskom nivou motivisane ekonomskim razlozima i onda takve odluke ne stavljaju čoveka u središte. Završna papina poruka je ohrabrenje evropskim političarima da nastave sa svojim radom na evropskom projektu«.
Komentari