Zahvaljujući pomoći pruženoj od strane Nemačkog ministarstva spoljnih poslova (ukupno 200.000 evra) i Caritasa Nemačke, od 1. septembra do 31. decembra Caritas Srbije je pružao pomoć izbeglicama koje prolaze kroz našu zemlju, kako bi im olakšao teret ovog teškog puta prema sigurnijoj budućnosti. Uz ovu podršku, na glavnim tranzitnim mestima u Srbiji (Preševo, Beograd, Kanjiža, Subotica, Šid…), Caritas je pružio:

• 30.000 paketa hrane za izbeglice;
• 12.300 paketa higijene, kako bi izbeglice mogle da vode računa o svojoj ličnoj higijeni na ovako dugom i teškom putu;
• 2.050 izbeglica, odraslih i dece, je pomognuto sa zimskom odećom, kako bi se zaštitili od kiše i hladnoće;
• Izbeglice u Kanjiži, Subotici i Šidu su dobile pristup osnovnoj zdravstvenoj nezi;
• 650 dece u Preševu je imalo pauzu od izbegličke svakodnevnice, zahvaljujući aktivnostima koju su organizovali članovi tima Caritasa.

Pri pružanju pomoći Caritas je vodio računa da prioritet imaju najugroženije grupe: žene, deca, osobe sa invaliditetom, stari i bolesni. Podrška Nemačke vlade izbeglicama u Srbiji preko Caritasa će se nastaviti i tokom 2016. godine.

U okviru projekta „Smanjivanje rizika od katastrofa“ organizovane su ekološke akcije sa volonterima iz različitih mesta širom Srbije. Na treninzima za lokalne volontere su u obliku radioničarskog rada prikupljene informacije o mogućim opasnostima za životnu sredinu, kroz različite metode: intervju, crtanje mape rizika, vremenski kalendar i hronološki događaji u zajednici, a zatim su predložene i realizovane ekološke akcije u cilju smanjivanja rizika.

U Tavankutu u opštini Subotica primećeno je da najveću opasnost za selo predstavljaju šumski požari, zbog čega je u okviru ovog projekta kupljena oprema za Dobrovoljno vatrogasno društvo. Organizovana je pokazna vežba gašenja požara sa ciljem popularizacije institucije dobrovoljnog vatrogasnog društva, sticanja novih članova, razvoja volonterizma i edukacije o odgovornom ophođenju prema vatri u cilju očuvanja ljudskih života, materijalnih vrednosti i prirode.

U selu Male Pijace u opštini Kanjiža organizovan je sastanak volontera i šetnja po delu naselja koje je najugroženije od poplava, požara, saobraćajnih nesreća, nakon koje je odlučeno da se organizuje akcija čišćenje kanala za atmosferske padavine, koja je realizovana krajem decembra 2015. godine.

Zajedno sa Opštinom Vrbas i Mesnom zajednicom Kucura u ovom mestu Caritas se takođe suočio sa dugogodišnjim problemom odvoda podzemnih i atmosferskih voda u naseljenom mestu, koje predstavljaju rizik od mogućih poplava. Iz tog razloga iskopan je kanal u dužini od 350 metara i postavljene su cevi. Troškove za realizaciju ove aktivnosti zajedno su pokrili Opština Vrbas, Mesna zajednica Kucura i Caritas.

U Ruskom Krsturu u opštini Kula je takođe organizovana akcija čišćenja manjih kanala za odvod atmosferskih i podzemnih voda u naseljenom mestu. Očišćeno je preko 15 km kanala, naročito cevi ispod mostića koji su na mnogim mestima bile zagušene. U akciji čišćenja učestvovalo je preko 25 volontera, koji su svojim prevoznim sredstvima odvozili smeće na deponiju. Ovoj akciji su se kasnije priključili i volonteri drugih organizacija i udruženja. Akciju je finansijski podržala Opština Kula, dok je Mesna zajednica Ruski Krstur izdvojila sredstva za slične akcije volontera Caritasa u budućnosti.

U okviru projekta „Smanjivanje rizika od katastrofa“ volonteri iz lokalne zajednice Mužlja u Zrenjaninu 5. septembra organizovali su akciju košenja i uklanjanja suve trave, visokog rastinja i šiblja u podnožju drugog nivoa nasipa prema reci Tisi, koji se prostire između poslednjeg reda kuća naselja i atara Mužljanskog rita u dužini od oko 400 metara. Ova akcija je bila neophodna jer su se u ritu događali učestali požari, koji su se veoma lako i brzo proširivali kroz suvo šiblje i rastinje i tako ugrožavali kuće koje se nalaze samo nekoliko metara od nasipa.

Pored 14 volontera iz lokalne zajednice u ovoj akciji učestvovalo je i dva volontera Dobrovoljnog Vatrogasnog Društva Mužlja. Sledećeg dana organizovano je i košenje trave i rastinja na zapostavljenim javnim površinama naselja (ispred i oko zgrade mesne zajednice, Kulturno-umetničkog društva, ispred zgrade Udruženja penzionera i Udruženja žena Mužlja, ispred župne crkve, predškolske ustanove i Doma srednjoškolaca Emaus). Rastinje nije dugo košeno, jer mesna zajednica nije imala potrebnu opremu i alate, tako da je zagušivalo odvodne kanale za kišnicu ispred ovih javnih zgrada, a tokom velikih padavina ona se izlivala na trotoare i dostizala do javnih objekata i porodičnih kuća. Pored volontera iz zajednice u ovoj akciji učestvovalo je i 5 volontera župnog Caritasa Mužlja i nekoliko srednjoškolaca iz Salezijanskog školskog internata „Emaus“.

7. septembra sprovedeno je i produbljivanje kanala za odvod atmosferskih padavina, gde je to bilo potrebno. Iz budžeta projekta za ove i slične akcije u budućnosti kupljeni su trimer i kosilica za travu, vile, grabulje, zaštitne cipele i zaštitna sredstva.

U aktivnosti projekta uključilo se i 38 volontera Dobrovoljnog vatrogasnog društva, koje je zaduženo za urgentne slučajeve (odvodnjavanje i ispumpavanje vode iz podruma stambenih kuća. Zadatak vatrogasnog društva je bio seča polomljenih granja i uklanjanje “opasnih” stabala posle olujnih vetrova i nevremena na teritoriji mesne zajednice Mužlja.

Volonteri Dobrovoljnog vatrogasnog društva Mužlja su 13. decembra 2015. godine organizovali akciju odvodnjavanja (prepumpavanja) atmosferskih padavina iz jednog sabirnog kanala u odvodni-drenažni kanal koji vodu odvodi do reke Tise, kao i uklanjanje opasnih stabala koji ugrožavaju stanovništvo i stambene objekte. Akcija je bila neophodna jer se u slučaju velikih padavina (kiša, sneg) voda nagomilavala u sabirnom kanalu i pretila da poplavi kuće na obodu naselja. Društvo dosad nije imalo nikakvu pumpu za vodu, po potrebi su je pozajmljivali od privatnih poljoprivrednih gazdinstava, zbog čega im je iz budžeta projekta kupljena lako prenosiva motorna pumpa za vodu i jedna motorna testera za seču opasnih stabala.

Najteže je biti sam. Kada se na to doda jedna od naopakijih bolesti koja vam onemogući normalan zivot, mislite da je to najgore što može da vam se dogodi. Borba sa samoćom, bolešću i ostalim nedacama koje idu uz nju je dovoljna da u životu ostavi posledice i na psihičko zdravlje. Gospođu Zlatu Vidaković (62 godine), koja boluje od raka i kojoj je leva ruka potpuno nefunkcionalna, je pored svih ovih nevolja, zadesila jos jedna bolna situacija. Ovo je njena prica.

• Ustala sam negde oko 8 sati, izasla na verandu i popela se na potkrovlje. Pogledala sam kroz prozor, jer je kiša padala. Kada sam silazila, kao da je neko zaleđenu kocku vode gurnuo prema dvoristu, otprilike metar i po visine, braon boje. Odjednom je vodostaj postepeno rastao, ja sam samo uspela da sletim niz stepenice, da obujem patike i uzmem zdravstvenu i ličnu dokumentaciju. Otisla sam na potkrovlje, gde me je uhvatila panika. Voda nosi sve, šumi, ja vičem, prolaze čamci, ali niko me ne čuje, a vodostaj postaje sve veći. Nosi pred sobom: kosnice, bojlere, ograde, životinje, ugalj. Meni je, na primer, 3,5 t susenog uglja iz šupe odnela. Šupa je bila zatvorena, ali je voda otvorila vrata. Onda sam zvala štab za vanredne situacije i rekla sam da se nalazim u potkrovlju. Rekli su mi da ih cekam. Tek je u 4 sata popodne žandarmerija dosla po mene i kao bebu sa terase su me preneli u čamac, s obzirom da mi je jedna ruka nepokretna i ne mogu da ih zagrlim. Tada su nas odveli u osnovnu školu “Jefimija”. Tu sam prenoćila i primila injekciju za smirenje i protiv bolova, jer čim je nervoza jača, odmah su i bolovi pojačani, da bi nas sutradan premestili helikopterom u Jakovo, jer je počela voda i u školsko dvoriste da ulazi. Tamo su nas stvarno lepo primili, dali su nam pribor za higijenu i sendviče. Sutradan su nas opet prebacili u školu, jer su se plašili da će voda stići i do Jakova, ali tamo nisam mogla da boravim zbog bolova i terapije koju uzimam. Kasnije je rođaka iz Kaluđerice dosla po mene i narednih dana sam boravila kod njih. Kad sam se vratila u Obrenovac, sin i njegovi drugovi su mi pomogli i izbacili iz kuće 25 kolica mulja. Kuća je bila u groznom stanju: parket se podigao, stolarija se deformisala, nisam mogla da zatvorim vrata. Komsija uopste nije bilo kada sam došla, pa su mi rođaci pomogli da oribam sve i da sredim. Mnogo sam tesko podnela ovu poplavu, kad ostanes sam sa vrlo malom penzijom u 62. godini i bez igde ičega, a nemaš nikoga i počinjes od nule. Ova tri tumora sam lakse prebrodila i lakše sam se snašla sa jednom rukom kad je leva prestala da funkcioniše, nego posle poplave kada nisam znala odakle da krenem. To je veoma tesko psihički.

Gospođa Zlata je od drzave dobila 350 000 dinara i od tog novca i materijalne pomoci koju joj je Caritas pružio, u vidu frižidera i nameštaja u vrednosti do 500 evra, uspela je da sredi jednu prostoriju u kojoj trenutno boravi i u kojoj se odvija celokupan njen zivot. Preostale dve sobe su i dalje neuslovne za život, sa obijenim podovima i zidovima.

Već 7 meseci ona je korisnik usluga Caritasovog tima psiho-socijalne podrške: medicinske sestre, psihologa i socijalnog radnika, koji je redovno posećuju. Psiholog sa Zlatom radi na smanjenju stepena akutnog stresa kroz relaksaciju i ventiliranje razgovorom, na povećanju motivacije za povratak uobičajenim svakodnevnim aktivnostima, na motivisanju, aktivaciji i proradi traumatskog iskustva kroz psihoterapijsko savetovanje. Medicinska sestra joj redovno kontroliše krvni pritisak i šećer. Socijalni radnik je uputio Zlatu na druge organizacije od kojih može da zatraži pomoć, sakupljao je sa njom dokumentaciju i vršio ostale poslove vezane za ostvarivanje prava na materijalnu pomoć.

Zlata navodi da su joj posete psihosocijalnog tima višestruko koristile, bolje se psiho-fizički oseća i uspela je da poboljša materijalnu situaciju. Uprkos svemu, ona nastavlja da se bori i nada se da ce doći dan kada će se stanje vratiti na ono kakvo je bilo pre tog maja 2014. godine i velike poplave u Obrenovcu.

Beogradski nadbiskup i predsednik Caritasa Srbije msgr. Stanislav Hočevar posetio je 11. januara Centar za azil u Krnjači, u pratnji osoblja Caritasa i Komesarijata za izbeglice.