June | 2016 | Caritas Srbije

Radionica “Smanjivanje rizika od katastrofa – Osobe sa invaliditetom u vanrednim situacijama”

U Beogradu 29. juna 2016. godine održana je radionica “Smanjivanje rizika od katastrofa – Osobe sa invaliditetom u vanrednim situacijama”, u organizaciji Caritasa, Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i Nacionalnog trening centra, a uz podršku Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS). Radionici su prisustvovali predstavnici članica NOOIS-a, Crvenog Krsta, kao i predstavnica Centra za socijalni rad Krupanj.
Tokom uvodnog obraćanja, prisutnima su dobodošlicu poželeli Aleksandar Lazarević ispred Nacionanog trening centra, Ivan Baras iz Sektora za vanredne situacije, Jelena Ankić ispred Caritas Srbije i Ivanka Jovanović iz Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije.

U prvom delu radionice gospodin Baras je prisutne upoznao sa radom Sektora za vanredne situacije, od organizacije rada do detaljnijeg objašnjavanja nadležnosti svake uprave koja je sastavni deo Sektora, kroz sve oblike rizika zastupljene na teritoriji Republike Srbije. Pored navedenog, predočene su i aktivnosti i projekti koji su do sada realizovani, sa akcentom na edukativne materijale koje je Sektor pripremao, odšampao i distribuirao ciljnim grupama.

Svoja iskustva učesnicima radionice preneo je i gospodin Milan Mihajlović ispred Odeljenja za vanredne situacije u Valjevu. Tokom izlaganja posebnu pažnju posvetio je njihovom modelu rada sa osobama sa invaliditetom, naznačivši da puno pažnje posvećuju potrebama ove grupe. Naznačio je takođe da su urbanistički planovi bitan deo prevencije rizika, jer se njima mogu regulisati potrebe osoba koje se slabo, teško ili uopšte ne kreću, čime bi proces evakuacije u toku vanrednih situacija bio znatno olakšan. Istakao je da je neophodno formiranje poverenika da bi sistem zaštite i spasavanja mogao efikasnije da funkcioniše.

Sa organizacijom Nacionalnog trening centra učesnike radionice upoznao je gospodin Aleksandar Lazarević. Kroz opisivanje edukacija, simulacionih i združenih vežbi, koje su realizovane na nekoliko nivoa, potvrdio je cilj Centra – povećanje spremnosti i bezbednosti svih građana države. Takođe je naznačio da Nacionalna strategija zaštite i spasavanja, posvećuje jedan deo osobama sa invaliditetom.

Drugi deo radionice otvorila je gospođa Ivanka Jovanović, predstavnica Nacionalne organizacije za osobe sa invaliditetom Srbije, koja je sve prisutne upoznala sa radom ove organizacije. Takođe je upoznala prisutne sa pravnim okvirom koji se bavi problemima osoba sa invaliditetom, napominjući da se u nacionalnom zakonodavstu uopšteno bavi njihovim problemima, ali da zakoni nisu precizirani dalje kroz planove aktivnosti. Ne postojanje plana evukacije, kao i slaba ili ograničena dostupnost informacija, su problemi sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u vanrednim situacijama.

Završni deo radonice je bio organizovan kroz rad u grupi i davanje konkretnih predloga kako rešavati probleme na koje nailaze osobe sa invaliditetom u vanrednim situacijama. Neki od zaključaka su: neophodnost umrežavanja organizacija osoba sa invaliditetom i predstavnika lokalnih samouprava; stvaranje baze podataka osoba sa invaliditetom na lokalnom nivou (broj telefona i adrese) u cilju efikasnijeg sprovođenja mera zaštite i spasavanja; edukacija osoba sa invaliditetom prilagođenih njihovim potrebama i stepenu invaliditeta; neophodnost većeg angažovanja osoba sa invaliditetom u sistemu zaštite i spasavanja; prvenstveno kao kosultananti, jer oni najbolje poznaju probleme na koje nailaze tokom vanrednih situacija i dostupnost informacija o uzbunjivanju u vanrednim situacijama na javnim medijima, prilagođenih osobama sa invaliditetom.

Ovde možete preuzeti zaključke sa radionice: Zaključci radionice – Osobe sa invaliditetom u VS

Međunarodna konferencija u Prištini „Socijalna ekonomija – evropska perspektiva razvoja lokalnih zajednica“

U okviru regionalnog projekta E.L.Ba, koji finansira Italijanska biskupska konferencija i Caritas Italije, a sprovodi Caritas Italije, u cilju pomoći Crkvama na Balkanu, 22. i 23. juna 2016. godine u Prištini održana je međunarodna konferencija pod nazivom „Socijalna ekonomija – evropska perspektiva razvoja lokalnih zajednica“. Na konferenciji su učestvovali predstavnici partnerskih organizacija Caritasa iz Jugoistočne Evrope uključeni u projekat E.L.Ba i predstavnici socijalnih preduzeća podržanih u okviru ovog projekta. Delegaciju iz Srbije predvodio je direktor Caritasa Srbije preč. Vladislav Varga, a pored njega bili su prisutni predstavnici organizacija Caritasa iz Šapca, Valeva, Subotice i Novog Sada, koji su dobitnici grantova u okviru ovog projekta, kao i koordinator projekta E.L.Ba u Srbiji Viktor Cvetković.

Tokom prvog dana susreta održana je radionica pod nazivom „Od iskustva E.L.Ba 1, do ideje E.L.Ba 2“, koju je vodila gđa Laura Stopponi, odgovorna za kancelariju Evropa Caritasa Italije. U uvodnom pozdravu istakla je da socijalna ekonomija predstavlja način na koji pomažemo osobama u potrebi, ne samo „davanjem“ pomoći, nego da ih uključujemo u sam proces koji više nije samo projekat, nego zajedničko iskustvo.

Nakon uvodnog dela gđa Tiziana Ciampolini, stručnjak za razvoj socijalnog preduzetništva Caritasa Torino (Italija) istaka je kako je osnovni cilj projekta E.L.Ba zapošljavanje i stvaranje novih radnih mesta, jer nezaposlenost predstavlja jedan od gorućih problema na Balkanu. Gđa Ciampolini zatim je predstavila proces razvoja projekta E.L.Ba, od studijskih poseta i istaraživanja do grantova podrške socijalnim preduzećima. Socijalna ekonomija i razvoj socijalnog preduzetništva postaju sve aktualnije teme i u mreži Caritasa, a o čemu svedoči i novi strateški plan Caritasa Evropa, koji je postavljen kao temelj.

Konferenciji je prisustvovao i kosovski biskup mons. Dodë Gjergji, koji je u svom obraćanju izrazio zadovoljstvo što se jedan ovakav događaj održava na Kosovu, uz prisustvo mesnih i međunarodnih zvaničnika. Mons. Gjergji iskoristio je priliku da se zahvali na poseti i potpori proširenoj delegaciji Caritasa Italije na čelu sa direktorom Caritasa Italije mons. Francescom Soddu.

Predavanje na temu „Novi putevi animacije“ u toku drugog dana konferencije održao je don Francesco Sodu, direktor Caritasa Italije. Mons. Soddu je naglasio kako socijalna ekonomija može znatno doprineti borbi protiv siromaštva, ali jedino ukoliko je zasnovano na humanim i moralnim principima. Prednost socijalne ekonomije nad standardnom ekonomijom je blizina socijalnih preduzeća lokalnoj zajednici i njihova povezanost s lokalnim stanovništvom. Socijalna ekonomija osigurava aktivno učestvovanje korisnika u radu na tržištu, čineći ih na taj način ne samo korisnicima, nego glavnim akterima. Na ovaj način se osigurava bolja integracija, povezanost i uključenost ranjivih grupa u zajednicu i prekida se prekida začarani krug siromaštva, istakao je Soddu.

Alessandra Roccasalvo, zamenik predstavnika misije UNDP-a na Kosovu, je govorila o iskustvu UNDP-a (Razvojnog programa Ujedinjenih nacija) o razvoju socijalnog preduzetništva prvenstveno na Kosovu, ali i u celom regionu i svetu.

Profesor ekonomije iz Italije gosp. Luigino Bruni održao predavanje o socijalnim kooperativama kao ekonomskom modelu, njegovim međunarodnim dimenzijama i primerima dobre prakse. U srži problema današnjeg društva i ekonomskih modela nalazi se nedostatak poverenja i saradnje, istakao je prof. Bruni. S tim u vezi prof. Bruni predstavio je ekonomski model saradnje, odnosno važnost saradnje i poverenja među pojedinim akterima, koja je bitna za razvoj socijalnog preduzetništva. Uzajamnost među ljudima s jednakim dostojanstvom je tajna dobrog tržišta, integralnog razvoja i dobrog društva istakao je prof. Bruni.

Nakon predavanja prof. Brunija, Valerio Pellirossi, ispred Federsolidaritea – Confcooperative (Konfederacija italijanskih kooperativa i zadruga) predstavio je međunarodne standarde i različite zakonske regulative socijalnog preduzetništva u Italiji, Španiji, Portugalu i drugim zemljama, prvenstveno modele zakonske regulative koje osiguravaju lakši pristup socijalnim preduzećima na otvorenom tržištu u vidu subvencija i prednosti prilikom prijave na javne tendere, ali i poreske olakšice i doprinose za delatnike.

Konferenciju je zaključila gđa Laura Stopponi, navodeći kako je osnovni rezultat snažna želja i saglasnost među svim organizacijama Caritasa o nužnosti transformacije delovanja Caritasa i usmeravanje prema daljnjem razvoju socijalnog prduzetništva u regionu, kao i da je projekt E.L.Ba tek početak ovog procesa koji je neophodno nastaviti i u budućnosti, za šta već postoje određene perspektive i dobri temelji.

Obuka za negovateljice u okviru projekta projekta “Smanjenje društvene isključenosti u ruralnim oblastima kroz održivu uslugu pomoć u kući”

U okviru projekta “Smanjenje društvene isključenosti u ruralnim oblastima kroz održivu uslugu pomoć u kući” koji se realizuje u opštinama Aleksinac i Ražanj, a koji je finansiran od strane EU, u periodu od 7-9. juna šest budućih negovateljica koje će raditi na usluzi pomoć u kući je prošlo praktičnu obuku u Valjevu. Tokom tri dana obuke, negovateljice iz Aleksinca i Ražnja su zajedno sa Caritasovim negovateljicama iz Valjeva, koje imaju višegodišnje iskustvo, zajedno obilazile starije osobe – korisnike usluge pomoć u kući. Na taj način su imale priliku da steknu dodatni uvid u rad na terenu i upoznaju se sa specifičnim problemima različitih ciljnih grupa. Učesnice obuke su se izjasnile da su im pružene informacije obogatile dosadašnje iskustvo, i dale dobru osnovu za kvalitetnije obavljanje poslova pomoći u kući, jer je obuka zasnovana na praktičnim vežbama za rešavanje problemskih situacija u konkretnim životnim uslovima. Negovateljice su ovu priliku iskoristile i da se upoznaju sa ostalim socijalnim projektima koje realizuje Caritas Valjevo, ali i za druženje sa kolegama.

Početak rada negovateljica na teritoriji opština Aleksinac i Ražanj planiran je za 21. jun.

Projekat koji se realizuje u Ražnju i Aleksincu deo je šireg projekta “Evropska podrška inkluzivnom društvu”, koji Evropska unija finansira sa 5,4 miliona evra i koji ima za cilj da obezbedi veću društvenu uključenost ugroženih grupa u Srbiji kao što su starija lica, deca, pripadnici manjina uključujući Rome i Romkinje i drugi. EU je kroz projekat bespovratno dodelila 4,3 miliona evra u vidu 28 grantova, koji će se realizovati u 36 gradova i opština u Srbiji do kraja 2017. Projekti, koje sprovode republičke i pokrajinske institucije socijalne zaštite, opštine i gradovi, centri za socijalni rad, udruženja građana, fondacije, obrazovne ustanove i javna preduzeća, će povećati obim i kvalitet usluga na lokalu u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, stanovanja, obrazovanja i zapošljavanja i time ojačati društvenu uključenost ugroženih grupa.

Projekat sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji (www.europa.rs) u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (www.minrzs.gov.rs).

Više o projektu možete saznati na www.socijalnainkluzija.rs

Smanjenje društvene isključenosti u ruralnim oblastima kroz održivu uslugu pomoć u kući

Projekat finansira Evropska unija a realizuju Karitas Srbije, Opština Aleksinac, Opština Ražanj, Centar za socijalni rad Aleksinac i Centar za socijalni rad Ražanj

Kviz o smanjivanju rizika od katastrofa na dečijoj kulturnoj manifestaciji „Veselinka“

U organizaciji Rusinskog kulturnog centra Novog Sada u subotu 11. juna održana je dečija kulturna manifestacija „Veselinka“, na kojoj su prisustvovala deca iz Đurđeva, Vrbasa, Kucure, Sremske Mitrovice, Šida, Bačinaca i Novog Sada (Gimnastički klub Partizan, KUD Jožef Šafarik, Dečiji hor Rusinskog kulturnog centra).

Među različitim radionicama, kao što su oslikavanje zida, akrobatske veštine (hodanje po konopcu, žongliranje, hodanje na štulama…), izrada predmeta i životinja od balona, bila je i radionica Caritasa na temu zaštite životne sredine i smanjivanje rizika od elementarnih nepogoda. Ova radionica se odvijala u vidu kviza, na kom je učestvovalo više od 200 dece. Kao nagradu za tačne odgovore na zadata pitanja deca su dobijala poklone: majice, kačkete, bojice i kišne kabanice. Pored toga svi učesnici programa i deca posetioci dobili su Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama i priručnik za decu „Pripremimo se sa Hermanom“.

Nacionalni susret volontera i zaposlenih Caritasa na Tekijama

Oko 200 volontera i delatnika Caritasa iz svih pet biskupija u Srbiji okupilo se 4. juna na nacionalnom susretu volontera i zaposlenih. Susret je organizovan u marijanskom svetištu Tekije u Petrovaradinu, koje ove godine proslavlja 300 godina postojanja.

Uz liturgijsko vođstvo direktora Caritasa za Srem vlč. Joze Duspare učesnici su započeli susret svečanim ulazom kroz „vrata milosrđa“, da bi zatim u crkvi usledila molitva i kratki pozdrav direktora Caritasa Srbije preč. Vladislava Varge. U svom pozdravu preč. Varga je rekao da je Blažena Devica Marija bila prva volonterka, koja je ostavila sve da bi služila svojoj rođaki Elizabeti, kao što su i volonteri prisutni na susretu ostavili razne stvari kod kuće da bi služili drugima. On je takođe naglasio da učesnici ne smeju otići sa ovog susreta isti kao što su bili kad su došli, već da on u njima treba izazvati pozitivnu promenu.

Nakon uvodnih pozdrava direktori iz svih pet biskupijskih Caritasa su predstavili analizu angažovanja svojih Caritasa na poljima duhovnih i telesnih dela milosrđa, sa pozitivnim i negativnim aspektima. Vlč. Ištvan Dobai, dugogodišnji direktor Caritasa Subotica, je nadovezujući se na ove analize biskupijskih Caritasa, imao izlaganje na temu: „Perspektive Caritasa u društvu i u Crkvi“. On je istakao da nije dovoljno pomagati ljudima da prežive, već je potrebno formirati drugačiju svest i stvarati budućnost. Izdvojio je nekoliko polja na kojima bi Caritas u Srbiji trebalo da se više angažuje: borba protiv nezaposlenosti, podrška porodicama, rad sa migrantima i rad na formaciji volontera, kako bi znali da potaknu one koji su izgubili nadu.

U drugom delu programa učesnici su se podelili u dve grupe: prva veća grupa je imala priliku da čuje konkretna iskustva župnih Caritasa iz svih pet biskupija, dok je druga manja, sačinjena od lidera biskupijskih Caritasa, imala zadatak da osmisli smernice za razvoj župnih Caritasa u Srbiji, na osnovu analize koja je prethodno predstavljena. Iskustva župnih Caritasa pokazala su koliko je moguće učiniti i sa ograničenim sredstvima, kada se ljudi udruže da pomognu onima koji su u potrebi.

Tokom popodnevnog plenuma Darko Tot, nacionalni koordinator Caritasa Srbije, predstavio je rezultate rada grupe koja je donosila strateške smernice. Ova grupa došla je do zaključka da je potrebno više raditi na formaciji svećenika koji bi vodili župne Caritase, da je potrebno imati volontere na župnom nivou, ali da je preko formiranja volonterskih centara moguće pozvati i druge ljude da se uključe u rad Caritasa, kao i da je potrebno uključiti komponentu o Caritasu u redovan program veronauka. Poseban naglasak stavljen je na formaciji volontera, naročito mladih, kao i na uključivanje samih korisnika u karitativni rad.

Susret je zaključen svetom misom, koju je predvodio predsednik Caritasa Srbije i Beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar. On je rekao da je Caritas proročki znak Crkve na ovim prostorima i da bi po želji Svetog Oca trebalo da se ustanovi po svim našim župama. Takođe je istakao da Caritas treba biti masovni pokret u Srbiji, koji će nositi novu nadu za društvo u kom živimo.

Regionalna konferencija „Smanjivanje rizika od elementarnih nepogoda – prekogranična saradnja između Srbije i Bosne i Hercegovine”

U Palati Srbija u Beogradu 30. i 31. maja održana je regionalna konferencija Smanjivanje rizika od elementarnih nepogoda – prekogranična saradnja izmedu Srbije i Bosne i Hercegovine, u organizaciji Caritasa i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije, koja je okupila brojne aktere angažovane na prevenciji rizika od elementarnih nepogoda.

U svetlu nove enciklike Pape Franje o ekologiji »Laudato si’« direktor Caritasa Srbije, preč. Vladislav Varga, u svom uvodnom obraćanju pozvao je sve prisutne na razmišljanje o načinu na koji se ophodimo prema našoj planeti. Istakao je takođe neke od aktivnosti Caritasa na području smanjivanja rizika od katastrofa, kao što je čišćenje korita reke Banje u selu Mrčić, čime je već ove godine sprečena još jedna poplava.

Direktor Caritasa Bosne i Hercegovine, mons. Tomo Knežević, naglasio je da mu je veoma drago što je toliki broj predstavnika vlasti iz Srbije i Bosne i Hercegovine uzeo učešće na konferenciji, jer jedino zajedničkim naporima možemo da utičemo na promene.

Zamenik direktora Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, Sandra Nedeljković, istakla je da je na području smanjivanja rizika od katastrofa bitna saradnja svih relevantnih institucija, a pošto elementarne nepogode ne poznaju granice potrebna je i saradnja na regionalnom nivou, kako bi preventivne mere bile efikasnije.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Republike Srbije, Predrag Marić, naglasio je da je neophodno podići mere prevencije na viši nivo, kao i da je neophodno najviše raditi na ovom području onda kada nema opasnosti.

Samir Agić iz Ministarstva sigurnosti BiH govorio je o onome što je urađeno za vreme i nakon poplava 2014. godine i tokom svog izlaganja prikazao je film sa potresnim prizorima razarajuće moći vode u nekim mestima BIH i istakao važnost dijaloga o ovoj temi na najvišem političkom nivou.

Ivan Baras, pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije zadužen za međunarodnu saradnju govorio je o različitim projektima i aktivnostima koje Sektor već sprovodi na ovom polju, naročito o prekograničnim projektima pripreme timova za vanredne situacije.

Irina Kulenović, ispred UNRCO istakla je da uticaj katastrofa na život postaje sve veći i da za samo jedan dan mogu biti uništena dugogodišnja ulaganja. Navela je podatak da su prema kalkulaciji indeksa ljudskog razvoja Bosna i Hercegovina i Srbija izgubile 5 godina razvoja zbog gubitaka nastalih u poplavama 2014.

Žarko Petrović, predstavnik UNDP Srbija naglasio je da je bitno da se unaprede sistemi za saradnju na regionalnom nivou, posebno za hazarde koji predstavljaju pretnju za više zemalja.

Zoran Dizdarević iz Kancelarije za upravlјanje javnim ulaganjima predstavio je reformu pravnog okvira na području smanjivanja rizika od katastrofa u Srbiji, kroz »Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode« i »Zakon o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju u vanrednim situacijama«.

U sesiji namenjenoj razgovoru o pravnim okvirima i mehanizmima saradnje prof. dr Ivica Radović, Dekan Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu govorio je o naučnom i akademskom pristupu ovom problemu, ističući kako je neophodno objediniti različite naučne rezultate.

Veseljko Elez iz Uprave civilne zaštite Republike Srpske istakao je da su nas poplave iz 2014. godine naučile da se moraju poštovati zakoni o izgradnji, kao i da se moraju srušiti opasni objekti, kako bi se sprečila dalja šteta.

Uroš Vojnović iz Odeljenja za javnu sigurnost Distrikta Brčko predstavio je primere dobre prakse ovog distrikta na području smanjivanja rizika od katastrofa.

Tokom drugog dana konferencije učesnici su imali prilike da razgovaraju o ulozi civilnog društva na području smanjivanja rizika od katastrofa. Marina Kostić i Dijana Muzička su, zajedno sa kolegama, predstavile projekte i aktivnosti Caritasa Srbije i Caritasa Bosne i Hercegovine u oblasti smanjivanja rizika od katastrofa.

Osim pružanja urgentne pomoći Caritas već duži niz godina širom sveta radi na smanjivanju rizika od katastrofa, sa ciljem podizanja svesti o individualnoj odgovornosti građana. Caritasov rad u Srbiji i Bosni i Hercegovini usmeren je na edukaciju dece i predstavnika lokalnih zajednica, u cilju organizovanja ekoloških akcija prevencije katastrofa i pripreme za eventualne naredne elementarne nepogode. Tako je samo u toku 2015. organizovan niz uspešnih akcija čišćenja kanala, pošumljavanja, edukacija po školama i edukacija poljoprivrednika o klimatskim promenama.

Nakon toga predstavnik Caritasa Nemačke Tobias Noelke podelio je iskustva ove organizacije u pružanju pomoći poplavljenima u Nemačkoj.

Koordinator programa pripreme za elementarne nepogode Crvenog Krsta Srbije, Đula Lošonc, predstavio je rad ove organizacije, između ostalog kroz pripremu niza komandno-simulacionih vežbi u opštinskim kriznim štabovima, u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije, kao i rad na obrazovanju učenika osnovnih škola.

Marija Levićanin iz Dobrotvornog fonda Srpske Pravoslavne Crkve »Čovekoljublje« predstavila je rad svoje fondacije u ovoj oblasti. Fondacija je podržala organizaciju treninga pod nazivom »Mehanizmi za sprečavanje rizika od katastrofa«, organizovanim u lokalnim zajednicama koje su pretrpele štetu od poplava.

Neki od zaključaka konferencije su da je potrebna bolja saradnja i umrežavanje različitih aktera na ovom području, iz organa vlasti i civilnog društva, da je neophodna saradnja na regionalnom nivou kako bi se suočili sa zajedničkim opasnostima na jedinstven način, da je neophodno formirati mrežu obučenih volontera, koji će znati kako da reaguju u urgentnim situacijama, da je neophodno nastaviti sa preventivnim ekološkim aktivnostima, kao i sa edukacijom dece, omladine i odraslih članova lokalnih zajednica o uticaju čoveka na prirodu, klimatskim promenama, načinima prevencije i zaštite i načinima reagovanja u urgentnim situacijama.

OVDE MOŽETE PREUZETI ZAKLJUČKE I PREPORUKE SA KONFERENCIJE: Zakljucci_i_preporuke_DRR_konferencija

Sastanak predstavnika Caritasa Internationalis i delegacije Republike Srbije na Globalnoj platformi za smanjivanje rizika od prirodnih katastrofa

Objavljeno u Uncategorized

U toku Globalne platforme za smanjivanje rizika od prirodnih katastrofa danas je u Ženevi održan radni sastanak predstavnika Caritasa Internationalis i delegacije Republike Srbije, na kom su razmenjena iskustva na temu smanjivanja rizika. Predstavnici delegacije Republike Srbije na ovom događaju g-đa Sandra Nedeljković iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i…

Radionica “Smanjivanje rizika od katastrofa – Osobe sa invaliditetom u vanrednim situacijama”

Međunarodna konferencija u Prištini „Socijalna ekonomija – evropska perspektiva razvoja lokalnih zajednica“

Obuka za negovateljice u okviru projekta projekta “Smanjenje društvene isključenosti u ruralnim oblastima kroz održivu uslugu pomoć u kući”

Kviz o smanjivanju rizika od katastrofa na dečijoj kulturnoj manifestaciji „Veselinka“

Nacionalni susret volontera i zaposlenih Caritasa na Tekijama

Regionalna konferencija „Smanjivanje rizika od elementarnih nepogoda – prekogranična saradnja između Srbije i Bosne i Hercegovine”

Poslednje vesti

Komentari

Arhiva

Teme

Caritas Srbije