U okviru projekta “Jačanje profesionalne edukacije odraslih u ruralnim sredinama“, koji se realizuje u okviru Drugog poziva IPA prekograničnog programa Srbija – BiH, finansiranog od strane Evropske Unije iz pretpristupnih IPA fondova, u Fojnici (BiH) je organizovana regionalna prekogranična radionica pod nazivom: “Samoniklo bilje i način njegovog sakupljanja”.

Učesnici radionice su bili polaznici kurseva za sakupljanje i preradu lekovitog bilja iz Srbije i Bosne i Hercegovine i projektni timovi partnera, Caritas-a Šabac i Caritas-a Biskupske konferencije Bosne i Hercegovine. Radionicu, koju je odlikovala velika zainteresovanost učesnika i interaktivni rad, vodio je dr Slavoljub Tasić sa Instituta “Josif Pančić” iz Beograda.

Cilj radionice je bio da 20 učesnika unapredi znanje na području sakupljanja i prerade lekovitog bilja, koje bi trebalo da im pomogne da realizuju svoje preduzetničke ideje. Na radionici su dobili i osnovne informacije o kanalima distribucije i pakovanja. Uz to, interkulturalne i prekograniče veze su ojačane tako što je inicirano partnerstvo i moguća saradnja između osoba koje žive na ruralnom području sa obe strane granice.

U utorak 14. oktobra 2014. u svečanoj sali Skupštine opštine Aleksinac održana je konferencija o projektu Caritasa Aleksinac “Pomoć školskoj deci”, koji se realizuje u sklopu programa Komensky fonda – zajedničkog fonda Caritasa i Erste fondacije. Ovaj fond nastao 2006. godine u cilju pomoći deci školskog uzrasta u centralnoj i istočnoj Evropi. Ciljne grupe koje su pomognute su deca romske populacije, deca bez roditeljskog staranja i deca iz siromašnih porodica. Ideja ovog fonda je da okupi različite organizacije koje se bave decom. Na konferenciji bili prisutni predstavnici Caritasa i drugih organizacija iz različitih zemalja Evrope, kao što su Češka, Mađarska, Slovačka Austrija, Albanija i Rumunija, koji su nekoliko dana boravili u Srbiji na seminaru u organizaciji Caritasa Beogradske nadbiskupije “Building expertize and networking of parners”.

Od 2006. godine u okviru projekta “Pomoć školskoj deci” Caritas Aleksinac je pomogao školovanje oko 1000 đaka iz aleksinačke opštine. Predstavnica Erste fondacije iz Austrije Alina Serban je istakla da je ovaj projekat primer dobre prakse za sve ostale organizacije. Ove godine će Caritas Aleksinac obezbediti udžbenike, autobuske karte, školske obroke i dodatne časove za najmanje 200 učenika.

Na početku konferencije prisutnima se obratio Dragan Jovanović, predstavnik opštine Aleksinac, koji je govorio o socijalnoj situaciji u ovoj opštini.
Prisutnima se zatim obratio prečasni Marko Trošt, župnik u Aleksincu, koji je istakao dobru saradnju Caritasa sa različitim institucijama u Aleksincu, kao i sa sestrinskom Pravoslavnom crkvom.

Nakon toga reč je imao Goran Žalac, koordinator Caritasa Aleksinac, koji je govorio o ovom projektu i drugim aktivnostima Caritasa. U okviru projekta “Pomoć školskoj deci” organizovana je priprema romske dece za školu, kao i pomoć siromašnoj talentovanoj deci u vidu kupovine autobuskih karata, udžbenika i pribora i užine. Gospodin Žalac je istakao da je jedan od glavnih razloga odsustva iz škole kada se radi o srednjoj školi nedostatak novca za prevoz, a kada je reč o osnovnoj školi nedostatak pribora za školu, cipela i ostale opreme. Što se tiče karata za prevoz gospodin Žalac je istakao da su preko 70% učenika u aleksinačkoj opštini putnici, a 30% imaju potrebu za finansijskom pomoći pri kupovini karata, jer se cena karata kreće od 10 do 50 evra. Veliki broj učenika dolazi iz ruralnih područja, u kojima roditelji žive od poljoprivrede i nemaju redovna primanja. S obzirom na to da je Aleksinac siromašna opština, sa većim brojem nezaposlenih, gospodin Žalac je istakao da je teško izabrati korisnike, pa je posebna pažnja je usmerena na socijalni status učenika i preporuku školskog tima. Pri snabdevanju udžebnicima dogovor sa školama je takav da one zadržavaju udžbenike date deci, tako da ostaju za buduće generacije, koje nastavljaju da ih koriste. Osim udžbenika i školskog pribora učenicima u potrebi se obezbeđuje i užina, ista ona koju dobijaju i druga deca preko dobavljača školskih obroka, tako da se ne može primetiti razlika između dece. Osim ovih aktivnosti, u okviru projekta sprovode se i dodatni časovi za učenike nižih razreda, a Caritas Aleksinac je prošle godine otvorio Edukativni centar, namenjen nastavnicima i učenicima.

Na konferenciji se prisutnima obratio i Slavoljub Veličković, direktor poljoprivredne škole “Šumatovac”, koji je istakao kako saradnja sa drugim školama u regionu koju sprovode ne bi bila moguća bez pomoći Caritasa, koji obezbeđuje besplatan smeštaj za učenike iz inostranstva. On se takođe zahvalio za pomoć u finansiranju putnih troškova učenika ove škole, koje im omogućava da prate nastavu i završe školovanje.
Dragan Stevanović, pedagog u osnovnoj školi “Ljupče Nikolić”, najvećoj u Aleksincu, se takođe zahvalio Caritasu na sedmogodišnjoj saradnji, tokom koje je škola dobila 60 kompleta udžbenika za decu iz ugroženih porodica.

Prisutnima su svoje iskustvo sa ovim projektom ispričali i dvoje korisnika, srednjoškolac Aleksandar koji živi u višečlanoj porodici, koji je trenutno uključen u ovaj projekat. Osim pomoći u školovanju dece njegova porodica periodično dobija pomoć u hrani i odeći od strane Caritasa. Ovaj učenik je imao prilike da učestvuje u kampovima i radionicama koji su organizovani od strane Erste fondacije.
Nakon njega prisutni su imali priliku da čuju iskustvo Dunje, korisnice koja je završila srednju školu i sada studira engleski jezik. Uz pomoć ovog projekta kao talentovana učenica Dunja je uspela da završi filološku gimnaziju u Nišu, pošto su joj omogućene karte za prevoz kada je njena porodica bila u teškoj finansijskoj situaciji. Da bi pokazala svoju zahvalnost često pomaže u prevođenju u Caritasu, naročito kada dolaze gosti iz drugih zemalja.

Na kraju konferencije Slaviša Petrović, profesor informatike koji je u Caritasu Aleksinac uključen u rad obrazovnog centra, je govorio o aktivnostima ovog centra, problemima u obrazovanju, radu sa nastavnicima i roditeljima, a zatim je sve prisutne uveo u multikulturanu radionicu, koja je nakon toga bila organizovana u prostorijama Caritasa. U ovoj radionici učestvovali su mladi iz Slovenije, Bugarske i Srbije, koji su tih dana boravili u Caritasu Aleksinac.

Svećenici Beogradske nadbiskupije, zajedno sa Beogradskim nadbiskupom Stanislavom Hočevarom, susreli su se u Šapcu 8. oktobra, kako bi razgovarali o razvoju župskih Caritasa. Njima se pridružio prečasni Matej Kobal, koji je uključen u regionalni projekat razvoja župskih Caritasa, a ujedno je i direktor Caritasa Koparske biskupije u Sloveniji, kao i Miroslav Valenta, koordinator regionalnog projekta “Razvoj župskih Caritasa”.

Prečasni Kobal je ovom prilikom održao predavanje o nekim od gorućih pitanja koja se obično javljaju kada se među svećenicima govori o razvoju župskih Caritasa, kao što su: šta znači Caritas u mom pastoralu, šta ako nisam kvalifikovan za Caritas, šta sa duhovnim siromaštvom. Glavni odgovor na sva ova pitanja je činjenica da ne možemo kao Crkva odlučiti samo da se posvetimo naveštanju, a da zanemarimo pomoć onima koji su u potrebi. Prisutne su posebno dirnule snažne reči prečasnog Mateja da Crkva postaje sekta ako ne živi Caritas, jer uzima samo jedan deo, a ne celinu bića same Crkve, koja je „kerygma“ (naveštaj), „liturgia“ i „diakonia“ (caritas). Takođe je istakao Isusove reči da će siromašnih uvek biti oko nas i da smo pozvani da im pomognemo. Naglasio je da je najveći misionar XX veka bila Majka Tereza, koja je malo propovedala, ali je najviše naveštala svojim radom. Ispričao je i jednu anegdotu iz života Svetog Franje: naime Sveti Franjo je pozvao jednog od svoje braće da propovedaju u jednom mestu, međutim došavši u to mesto proveli su sve vreme pomažući onima u potrebi i odmah zatim su krenuli kući, pa je iznenađeni brat pitao: “Kada ćemo propovedati?” a Sveti Franjo je odgovorio “To smo radili sve vreme”. Prečasni Kobal je takođe istakao reči Pape Benedikta XVI, objavljene 2012. godine u dokumentu Motu proprio o karitativnoj službi “Intima ecclesiae natura” (Duboka priroda Crkve), gde navodi da je Caritas u srcu Crkve i da je sam izraz Crkve. Rekao je i da je Caritas potreban na nivou zajednice, jer je izraz njene delotvorne ljubavi. Ispričao je i neka od iskustava volontera Caritasa u Sloveniji, rekavši da su većina, kada su ih pitali zašto su se prijavili na volontiranje u Caritasu, kao glavni motiv naveli evanđeoski poziv služenja onima koji su u potrebi, ali i činjenicu da ih rad u Caritasu ispunjava i da žele da iskoriste svoje talente na taj način. Svim prisutnima je prikazao jedan film engleskih isusovaca, koji govori o Papi Franji, ističući da je njegova popularnost vezana za njegovu veliku ljubav prema siromašnima.

Nakon ovog izlaganja Miroljub Nikolić, direktor Caritasa Šabac, je ispričao svoje iskustvo rada u Caritasu, koje je vezano i za njegov lični put rasta u veri. Nakon više od 10 godina rada Caritas Šabac je primer dobre prakse, koji realizuje veliki broj projekata, ali pre svega organizacija u kojoj ljudi prepoznaju želju da se svima pomogne. Istakao je da je samo za vreme poplava svaki dan bilo prisutno oko 100 volontera u Caritasu. On je takođe ohrabrio sve prisutne da razvijaju Caritas u svojim župama, naglasivši da ako je Caritas uspeo u Šapcu, bez obzira na to što je zajednica mala, može uspeti i na drugim mestima.

Miroslav Valenta je zatim govorio o projektu “Razvoj župskih Caritasa” i priručniku koji je pripremljen u okviru ovog projekta.

Sledećeg dana prečasni Matej Kobal i Miroslav Valenta su u Novom Sadu, u grkokatoličkoj parohiji sv. Petra i Pavla održali iste prezentacije za direktore, svećenike animatore i svećenike Subotičke, Zrenjaninske, Srijemske biskupije i Apostolskog egzarhata koji su došli iz više župa, a koji su ukjučeni u projekat “Razvoj župskih Caritasa i smanjenje siromaštva“.
Posle pozdrava nacionalnog direktora, preč.Vladislava Varge, prisutne je iznedadio svojim izazovnim govorom preč. Matej, naglašavajući da župski Caritas može da funkcioniše i bez ijednog dinara, dovoljno je imati dušu i srce Crkve, koja živi punim plućima upravo preko svih triju fundamentalnih i nerazdvojnim elemenata, koji je sačinjavaju, ali ne i kada jedan od njih nedostaje. Tada Crkva postaje jedna karikatura i ne odgovara onome što Krist zamislio.

Predavač je bio prekidan živom diskusijom i brojnim pitanjima, što je govorilo o zainteresovanosti svih prisutnih, kako biskupijskih direktora tako i svećenika animatora.
Na sastanku su prisustvovao i novinar „Ruskog Slova“ koji je objavio tekst i sliku u spomenutim nedeljnim novinama
Kako je na kraju rekao Miroslav, posle ove izvanredno teške godine poplava, priprema se i nastavak predavanja i obuke svećenika iz celog regiona.