Generalni sekretar Caritasa Evrope g. Horhe Nunjo Majer boravio je u Srbiji 26. i 27. novembra. Tokom ove posete imali smo priliku da napravimo intervju sa njim, u kom je dao veoma dragocene odgovore na naša pitanja.

• Bili ste u Strazburu 25. novembra, kada se Sveti Otac obratio Evropskom parlamentu. Da li imate neku poruku za nas sa tog događaja?

Papa se jasno obratio članovima Evropskog parlamenta da promovišu dijalog sa zemljama Balkana, zemljama koje traže mir i razvoj. To je veoma snažna poruka, s obzirom na to da je Papa izrekao za kratko vreme koje je imao. Takođe bih želeo da dodam da je Papa podsetio političare da treba prvo da služe ljudima, poštujući njihova ljudska prava, da treba da služe opštem dobru. Ovaj interes treba da bude iznad ekonomskog interesa.

• Prvi put ste u poseti Srbiji, kakva ste očekivanja imali pre nego što ste došli ovde?

Više nego očekivanja došao sam sa željom da slušam, da saznam više o Caritasu Srbije. Naravno poznajem Caritas Srbije, jer sam se već pre toga susreo sa nadbiskupom Hočevarom, direktorom Caritasa Srbije vlč. Vargom, koordinatorom Darkom Totom. Znam da je Caritas Srbije, sa jedne strane veoma profesionalna organizacija, koja radi veoma precizno i dobro, ali ovde sam otkrio takođe da Caritas Srbije želi da produbi svoje korene u socijalnom učenju Katoličke crkve.

• Kakav ste utisak stekli o radu Caritasa u našoj zemlji?

Sa jedne strane Caritas već ima iskustvo iz prošlosti i može da pokaže rezultate na različitim poljima u poslednje dve decenije, rezultate vezane za izgradnju mira, služenje ljudima sa problemima sa mentalnim zdravljem, služenje starijima u njihovim domovima, rezultate u odnosu sa Vladom, sa drugim organizacijama. Crkva u Srbiji može biti ponosna na svoj Caritas. Sa druge strane postoji izazov da katolici u Srbiji sve više vide Caritas kao svoj Caritas, da više učestvuju u radu Caritasa kao volonteri, preko donacija ili samo da govore svojim prijateljima o služenju koje Caritas pruža ljudima u potrebi.

• Šta vidite kao najveće izazove za Caritas Srbije i za Katoličku crkvu u našoj zemlji?

Katolička crkva je uvek služba društvu. Crkva nije stvorena sama za sebe, ona je tu da služi društvu u kom se nalazi. Katolička crkva je tu da služi svim stanovnicima Srbije. Caritas je jedan način služenja, u rukama biskupa i vernika, sa ciljem da bi pokazali da katolici u ovoj zemlji služe deci Božjoj, ljudima ove zemlje. Vidim to kao izazov, jer imamo rizik u Crkvi da držimo nešto za sebe, da se držimo samo zdanja crkve, ali imamo zadatak da izađemo napolje i prenosimo radosnu vest Evanđelja preko reči, ali i dela, a Caritas je tu da stavi u praksu program dobrog Samarićanina.

• Na koji način smatrate da bi pastoralna briga o vernicima mogla da se poveže sa karitativnim radom?

Jedan bez drugoga ne mogu da se razumeju. Pastoralna briga mora da uključi pravi život i da objasni na koji način katolici mogu da žive u konkretnom društvu u kom se nalazimo. Jedna od mogućnosti življenja vere u društvu je biti volonter, raditi nešto za druge. Takođe može se biti i dobar katolik tako što si dobar učenik u školi. Ne treba ništa da govoriš, ako se dobro ponašaš već time širiš dobre vrednosti. Isto je tako i za zaposlene, ako si dobar i pošten radnik širiš dobre vrednosti. Ali treba da razmišljamo i kako predstavljamo Crkvu i našu veru. Tu katolici znaju da imaju Caritas gde mogu da se uključe.

• S obzirom na iskustva koja ste videli u drugim zemljama šta mislite kako bi u Srbiji moglo da se podstakne više župa da imaju župni Caritas?

Morate da nađete vaš način. Postoji mnogo iskustava u drugim zemljama, ali vi treba da nađete vaš način. Naravno jedno je uključiti sveštenike, a druga stvar je kako uključiti laike, kako predstaviti šta Caritas radi, predstaviti vrednosti, akcije i mogućnosti učestvovanja u tome. Potrebna nam je dobra komunikacija kako bi svako znao: „da, ovo je Caritas, ovako ja mogu da doprinesem sa svojim vremenom, sa donacijama, sa novcem, da razgovaram sa svojim prijateljima i kažem: vidi koliko je Katolička crkva učinila od kad su počele poplave“. Bitno je da svi ljudi osećaju da su deo Caritasa, da on pripada svakom katoliku u ovoj zemlji, bez obzira na nacionalnost, da li je Mađar, Hrvat, Rusin… To je nasleđe katolika, koje ne treba da stoji na polici, već treba da se koristi.

• Šta je Vaša poruka za sve delatnike Caritasa u našoj zemlji i za sve vernike?

Mislim da dobro radite, da možete da gledate u budućnost sa pouzdanjem. Znam da u Caritasu uvek hoćemo stvari da uradimo bolje, i ja sam sam bio uključen u župni Caritas, u biskupijski Caritas. Znam koliko je teško, ali ujedno i koliko je ispunjavajuće. Mogu samo da ohrabrim sve delatnike Caritasa da nastave da rade, da nastave da doprinose, jer je to potrebno društvu. Treba da znaju da nisu sami, ima na stotine hiljada delatnika Caritasa širom Evrope, koji rade sa istim duhom.