U Šapcu je 10. septembra 2014. godine u organizaciji Caritas-a Šabac, u okviru projekta „Jačanje profesionalne edukacije odraslih u ruralnim sredinama“, koji se realizuje u okviru Drugog poziva IPA prekograničnog programa Srbija – Bosna i Hercegovina finansiranog iz predpristupnih IPA fondova, održana konferencija „Inovativna sredstva u borbi protiv socijalne isključenosti“. Na konferenciji je učestvovalo oko 100 učesnika koji su došli iz Belgije, Italije, Crne Gore,Bosne i Hercegovine i širom Srbije. 

Konferenciju su uvodnim obraćanjima otvorili direktor Caritas-a Šabac Miroljub Nikolić, zamenik gradonačelnika grada Šapca Nemanja Pajić i predstavnik Caritas-a Belgije Marc Somers.

„Kroz projekat „Jačanje profesionalne edukacije odraslih u ruralnim sredinama“ pokušali smo da približimo koncept teritorijalnog pristupa, koji može da bude novo integrativno sredstvo za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. On je zasnovan na ideji da se borba protiv socijalne isključenosti ne sme smatrati sama sebi ciljem već da bude viđena kao deo celine koja poprima oblik lokalne razvojne strategije koja više nije inicijativa nekoliko pojedinaca ili institucija već zajednički rad, koji je usaglašen i koordinaran od strane svih aktera“ – rekao je direktor Caritas-a Šabac Miroljub Nikolić u uvodnom obraćanju.

Silvia Scialpi iz socijalne kooperative “COOP Noncello” iz Italije otvorila je prvi radni deo konferencije sa izlaganjem na temu „Stručne obuke u obrazovanju odraslih kao sredstvo za održivi ruralni razvoj“, osvrćući se na iskustva koje je “COOP Noncello” imalo u raznim projektima gde su specifičnim obukama osnaživali osobe iz ranjivih društvenih grupa i radno ih angažovali u skladu sa njihovim mogućnostima. U panel diskusiji su učestvovali: Momčilo Pavlović, direktor Ekonomsko-trgovinske škole iz Šapca; Branko Filipović ispred Nacionalne službe za zapošljavanje; Vivienne Scheidler i Predrag Đurić iz Fondacija Biodinamika i Marko Cvijanović iz udruženja Ruralni centar Sova.

Stefano Mantovani predstavnik C.O.S.M.(Consorzio operativo salute mentale) iz Italije je sa izlaganjem „Socijalna preduzeća kao sredstvo za socijalnu inkluziju osoba iz ranjivih društvenih grupa“ predstavio istorijat i rad socijalnih kooperativa u Italiji i trenutno stanje i mogućnosti za razvoj socijalne ekonomije u Evropi. „Socijalna ekonomija se zasniva na pojedincu i njegovim potrebama i mogućnostima i čini deo realne ekonomije u kojoj nema prostora za špekulaciju- Treba raditi na stvaranju profita sa ciljem humanizacije na tržištu“ – istakao je Stefano Mantovani.

U panel diskusiji, u kojoj je govorio i uvodničar, učestvovali su: predstavnik Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Gordana Ković; Draženko Budimir, direktor zemljoradničke zadruge Livač iz BiH i Daniele Bombardi predstavnik Caritas-a Italiana. Izlaganjem „Perspektive razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji“, Jelena Milovanović, predstavnik Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, predstavila je značaj socijalnog preduzetništva, stanje u Evropi i Srbiji na području socijalne ekonomije, socijalne efekte poslovanja socijalnih preduzeća, preporuke od strane OECD-a i dalje korake za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji. U panel diskusiji su učestvovali: Dragana Milosavljević, predstavnik grad-a Šabac; Jelena Damljanović, udruženje Inicijativa za razvoj i saradnju i Gordan Velev, Udruženje samarićanskih radnika.

Mr Tatjana Marković Topalović je predstavila Park nauke, prvi u Srbiji, koji se nalazi u dvorištu Centra za stručno usavršavanje, gde je Konferencija održana. Cilj naučnih parkova jeste da se na otvorenom, javno dostupnom zelenom prostoru, prikažu autentični primeri naučnih fenomena iz oblasti fizike i astronomije, biologije i hemije i biologije, i da se posetioci upoznaju s njima na interaktivan način. Sadržaji parkova nauke namenjeni su svim uzrastima, a inspirišu otkrivanje raznovrsnih zakona prirode i razumevanje prirodnih nauka.
Svi uvodničari i učesnici u panel diskusijama izneli su svoja dragocena iskustva iz različitih oblasti koja su bila deo tema Konferencije. Opšti zaključak je da je u centru ekonomije je čovek, da se siromašni ne mogu posmatrati kao pasivni akteri, kao neko kome treba „pomagati“ jer odnos solidarnosti treba da postoji unutar svake ekonomije.

M.N.