U okviru projekta „Smanjivanje rizika od prirodnih katastrofa“ 6. i 7. maja održan je prvi trening za biskupijske facilitatore. Predavač na ovom treningu bila je Mihaela Kondak, iz Caritasa biskupije Jaši (Rumunija), koja ima dugogodišnje iskustvo rada u organizovanju i pružanju humanitarne pomoći, kao i iskustvo na polju smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa, kroz rad sa lokalnom zajednicom. Na treningu su učestvovali biskupijski facilitatori ovog projekta iz svih pet biskupija Srbije, uz podršku koordinatora projekta Jelene Ankić i Marine Sokić iz Caritasa Srbije, kao i predstavnici Caritasa Biskupske konferencije Bosne i Hercegovine.
Poslednjih godina naš region zahvataju različite prirodne katastrofe, pre svega poplave i klizišta. Uzroci katastrofe, kao što su obilne padavine i izlivanje korita reka, su često pogoršani ljudskom nepažnjom. Cilj ovog projekta je da se utiče na one ljudske faktore koji dovode do pogoršanja prirodne katastrofe i da se zajednice bolje pripreme za eventualnu urgentnu situaciju, kako bi smanjili štetu koja može nastati. Neki od primera smanjenja rizika od prirodnih katastrofa su: pošumljavanje radi smanjenja štete od poplava i klizišta, pravljenje nasipa oko korita reka, čišćenje kanala od nabacanog otpada, uticaj na vlasti radi zabrane dobijanja građevinske dozvole na rizičnim mestima i slično.
U ovom projektu biskupijski facilitator ima zadatak da pomogne lokalnim zajednicama da osmisle načine smanjenja rizika i suočavanja sa mogućim prirodnim katastrofama u okruženju. On ima ulogu da oformi grupu volontera u zajednici, da ih obuči, da predloži glavne faze projekta, prati grupu tokom procesa planiranja aktivnosti i da podrži grupu u ostvarivanju kontakata sa lokalnim vlastima. Predavač Mihaela Kondak je istakla da uloga biskupijskog facilitatora nije da zamenjuje članove zajednice, ne treba da im daje rešenja, već da pomogne zajednici da sama nađe rešenja. Predstavnici lokalne zajednice dele istu socijalnu situaciju, životne okolnosti i životni prostor, tako da se najbolje mogu suočiti sa problemima svoje okoline. Kroz ovaj proces se ne podstiče samo smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa, već se jača i osećaj solidarnosti među članovima lokalne zajednice. Mihaela Kondak je naglasila da je bitno uključiti što više članova zajednice, pre svega lokalne vlasti, ali i predstavnike verskih zajednica, lokalnih ekoloških pokreta, škola, sportskih klubova i drugih. Ona je takođe predstavila metode rada sa lokalnom zajednicom, kao što su sezonski kalendar, mapiranje rizika, hronologija klimatskih promena tokom godine, intervju, analiza opasnosti, analiza ugroženosti i analiza rizika. Sa učesnicima treninga podelila iskustvo rada Caritasa biskupije Iasi na ovom polju, kroz primer projekta realizovanog u jednoj lokalnoj zajednici. Tokom treninga učesnici su imali prilike da razmene iskustva rada sa lokalnim zajednicama i ideje za bolju realizaciju ovog projekta, kako bi se pripremili za predstojeće aktivnosti.
Komentari