Caritas Valjevo je u sklopu projekta “SMANJENJE RIZIKA OD POPLAVA I IZLOŽENOSTI NEPOGODAMA U SRBIJI” realizovao dvodnevni edukativni trening na Divčibarama 30. maja i 31. maja 2017. godine na temu “Upravljanje smanjenjem rizika od prirodnih katastrofa i delovanje u vanrednim situacijama”.

Smanjenje rizika od katastrofa predstavlja koncept i stručno sprovođenje aktivnosti za smanjenje rizika od katastrofa, putem sistemskih napora da se analiziraju uzročni faktori katastrofa i da se njima upravlja, kao i da se smanji izloženost opasnostima i umanji ranjivosti ljudi i imovine, promišljenim upravljanjem zemljištem i okolinom, kao i poboljšanom spremnošću na pomenute događaje. Sveobuhvatni pristup smanjenju rizika od katastrofa izložen je u Hjogo okviru za delovanje Ujedinjenih nacija, usvojenom 2005. godine, čiji je očekivani ishod “znatno smanjenje gubitaka u slučaju katastrofa, kako u životima tako i u smislu socijalnih, ekonomskih i ekoloških vrednosti zajednica i država.

Pored predstavnika Odseka za vanredne situacije Grada Valjeva, Opštine Lajkovac i predstavnika Opštine Mionica, učešće na treningu uzeli su članovi Srpskog spasilačkog tima, Crvenog krsta Valjevo, Osečina, Ub, Lajkovac, Ljig, studentske organizacije Univerziteta Singidunum, Inicijative za razvoj Banje Vrujci i Caritasa Srbije.

Uvod u koncept smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa učesnicima treninga predstavila je mr Jovana Lončarević kroz definisanje smanjivanja rizika od prirodnih katastrofa i saniranje posledica kao i kroz nacionalni i međunarodni pravni okviri. Milan Mihailović  načelnik Odeljenja Sektora za vanredne situacije za Kolubarski okrug, predstavio je funkcionisanje, organizaciju i nadležnosti subjekata i snaga u sistemu zaštite i spasavanja i predstavnicima lokalnih samouprava i udruženja građana jasnije približio poziciju organizacija civilnog društva u sistemu zaštite i spasavanja. U skladu sa međunarodnim iskustvima i domaćim zakonodavstvom organizacije civilnog društva su prepoznate i dat im je veliki značaj u svim fazama delovanja sistema zaštite i spasavanja, kroz preventivne aktivnosti  ali i tokom određene prirodne katastrofe i nakon nje, kroz saniranje nastalih posledica.

Drugog dana treninga učesnici seminara upoznali su se sa seizmološkim aktivnostima na području Zapadne Srbije i posetili su Seizmološku stanicu Divčibare, jednu od dve stanice u Srbiji u kojoj se automatski i ručno obrađuju seizmološki podaci. Stanica na Divčibarama pored toga što ima funkciju mernog mesta koristi se kao rezervna stanica Republičkog seizmološkog zavoda koja radi nakon zvaničnog kraja radnog dana stanice u Beogradu i predstavlja back up sistem Beogradske stanice. Nakon posete Seizmološkoj stanici Divčibare načelnik Milan Mihailović održao je praktičnu radionicu i pokaznu vežbu na temu ponašanja tokom zemljotresa i evakuacija iz zatvorenog prostora tokom vanrednih situacija.

Poslednja radionica u okviru treninga bila je posvećena Psihološkoj prvoj pomoći i sa ovim konceptom pomoći, nedovoljno poznatim u Srbiji, učesnike edukacije upoznala je Milena Maksimović, specijalista medicinske psihologije. Vremenske nepogode predstavljaju traumatsko iskustvo za sve one koji su ga proživeli ili snose direktne posledice ovog nepovoljnog događaja te je u takvim situacijama, prvo važno zaštiti fizički integritet pojedinaca. Odmah zatim, nakon što su zbrinute osnovne fizičke potrebe ljudi koje je zadesio traumatski događaj, veoma je važno pružiti im i psihološki oslonac za adaptaciju na promene koje je nemili događaj izazvao. Tada je od velikog značaja pružiti psihološku  pomoć kako bismo smanjili trenutne, ali i odložene nepovoljne reakcije na traumatično iskustvo. Pomagači koji su u ovakvim situacijama neposredno dostupni žrtvama, mogu u velikoj meri olakšati teške trenutke kroz koje prolaze i pomoći im da se što pre i što bolje adaptiraju na novonastalu situaciju.