16. i 17. maja u Beogradu održan je trening za osoblje Caritasa iz Srbije, pod nazivom „Aktivno slušanje u prihvatnim centrima za izbeglice na Balkanskoj ruti u Srbiji“. Trening je vodila organizacija IPSIA iz Italije, partner Caritasa od samog početka izbegličke krize.

IPSIA (Institut za Mir, Razvoj i Inovacije ACLI) je italijanska nevladina neprofitna organizacija osnovana 1985. čiji je glavni cilj promocija i realizacija projekata međunarodne saradnje na ekonomskom i društvenom nivou. IPSIA promoviše aktivnosti koje unapređuju razvoj na društveno-ekonomskom nivou, izgrađujući na taj način solidarnost među narodima. Aktivnosti su uglavnom usmerene ka mladima i njihovom istraživanju i orijentaciji ka budućnosti, na način održivog razvoja, civilnog suživota i mira.

Predavači na treningu bili su Silvia Maraone iz Organizacije IPSIA, koja poseduje dugogodišnje iskustvo u radu sa izbeglicama i interno raseljenim licima na Balkanu i Maria Chiara Cremona, voditelj treninga, psiholog i predstavnik italijanske organizacije Excursus.

Polazeći od preciznog tumačenja aktuelnog fenomena migracija (analiziranje uzroka, zemlje porekla, kulturnih i antropoloških karakterisitka i socio-demografske strukture toka migracija koje prolaze kroz Srbiju), koje je predstavila Silvia Maraone, zaposlenima u prihvatnim centrima pružena su znanja, koja će im omogućiti da budu u stanju aktivnog slušanja, prihvatajući i poštujući kulturnu raznolikost koju svako od izbeglica nosi sa sobom.

Tokom treninga, putem video konferencije, učesnici su imali priliku da komuniciraju sa kolegama iz Italije, koji su govorili o susretima sa izbeglicama i aktivnom slušanju. Pažnja je bila usmerena na profesionalizam i kompetencije koje nude, u često slabo strukturisanim i nestabilnim centrima za prihvat izbeglica. 

U zajedničkoj diskusiji učesnici su razgovarali o svojim iskustvima rada na psiho-socijalnom području, u prihvatnim centrima u Srbiji. Razgovor se fokusirao na pružanje pomoći, u kontekstu kriznih situacija sa posebnim osvrtom na izbegličke kampove i migracioni tok, traume izbeglica (počevši od same odluke da napuste svoju zemlju), situacija koje doživljavaju (vezanih za neizvesnost i teške uslove života u kojima se nalaze), način razmišljanja izbeglica i poštovanje njihove kulturne raznolikosti.