U subotu 25. marta, održan je susret volontera i duhovna obnova zaposlenih u Caritasu Beogradske nadbiskupije, na kojoj su se okupili predstavnici Caritasa iz Beograda, Šapca, Valjeva, Aleksinca, kao i volonteri iz beogradskih župa, zajedno sa svećenicima. Na početku susreta učesnici su, kroz prezentaciju slika, imali prilike da se upoznaju sa različitim aktivnostima Caritasa i akcijama volontera širom Beogradske nadbiskupije. Ova prezentacija je služila kao uvod u duhovnu misao o siromaštvu, koju je predstavio Beogradski nadbiskup i predsednik Caritasa Mons. Stanislav Hočevar.

Nadbiskup je pročitao odlomak iz Svetog pisma, u kome se govori o Lazaru i bogatašu, koji je ujedno glavna duhovna misao Papine poruke za korizmu. Istakao je da bi svako od nas trebalo biti Caritas – iskazujući delotvornu hrišćansku ljubav u svom svakodnevnom životu. Nakon toga usledio je okrugli sto, na kom su učestvovali direktor Caritasa Beogradske nadbiskupije Miloje Veljić, koordinator projekata i zamenik direktora Viktor Cvetković, koordinator programa dr Daniel Galun i Ana Živković, zadužena za komunikaciju u Caritasu Srbije.

Tema okruglog stola bila je današnje siromaštvo, koje se ogleda u različitim oblicima: materijalnom, duhovnom, siromaštvu međuljudskih odnosa, siromaštvu ideja i entuzijazma. Učesnici su takođe govorili o načinu kako bi župni Caritasi mogli da odgovore na različite vidove siromaštva. Dr Daniel Galun je posebno istakao da nije neophodno imati velika sredstva na samom početku, već imati entuzijazam, ideju kako pomoći i početi malim koracima. Iskustvo je pokazalo da su mnogi župni Caritasi, naročito u Vojvodini, koji su počeli na ovaj način, trenutno veoma aktivni i dobijaju podršku od lokalnih vlasti i preduzeća, koja su prepoznala njihovo zalaganje.

Nakon okruglog stola usledio je rad po grupama, u kojima su učesnici imali prilike da razgovaraju o načinima pokretanja župnih Caritasa. Neke od ideja koje su predstavili su važnost duhovnog osnaživanja, predlog konkretnih aktivnosti za volontere, prepoznavanje potreba u župama, osnaživanje župnika kao stuba i pokretača aktivnosti, povezivanje sa radom župnog veća, skretanje pažnje na potrebe u okviru župnih obavesti, animacija volontera, objavljivanje primera dobre prakse, organizacija studijskih poseta, povezivanje centralnog Caritasa sa lokalnim župama naročito u slučaju neke urgentne situacije, pružanje odgovarajućeg prostora za rad župnih Caritasa, edukacija volontera o pisanju projekata.