Prvog oktobra se navršava godinu dana od kada je Savetovalište za povratnike po osnovu Sporazuma o readmisiji otvorilo svoja vrata za ljude koji su izgubili osnov za legalan boravak u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji Evropske unije. Mnogi od njih prihvataju odluku vlasti i dobrovoljno se vraćaju, dok jedna četvrtina biva deportovana. Tokom protekle godine 570 pojedinaca (184 porodica), direktno ili indirektno, zatražilo je savet i podršku u procesu svoje integracije u Srbiji. Najčešći problemi vezani su za prijavu prebivališta, pristup socijalnoj i zdravstvnoj zaštiti, stanovanje i obezbeđivanje sredstava za život. Zbog složenosti problema, saradnja između povratnika i Savetovališta je intenzivna i traje ponekad nekoliko meseci.
Većina povratnika koji su se obratili Savetovalištu pripada romskoj nacionlnoj manjini. Pogotovo za ljude koji potiču sa Kosova prijava prebivališta i dobijanje ličnih dokumenata predstavlja veliki problem. U Savetovalištu, povratnici dobijaju informacije o zakonskim propisima u vezi izdavanja ličnih dokumenata i pruža im se pomoć u pribavljanju potrebne dokumentacije i popunjavanju obrazaca. Za decu rođenu u inostranstvu, Savetovalište stupa u kontakt sa nadležnim Matičnim službama širom Evrope u cilju pribavljanja internacionalnih izvoda, bez kojih deca ne mogu biti prijavljena u Republici Srbiji.
Po dobijanju lične karte, povratnici se upućuju na druge službe i institucije radi ostvarivanja svojih prava, kao što su uključivanje u sistem zdravstvene i socijalne zaštite i prijavljivanje Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Oko polovine odraslih nema završenu osnovnu školu, a veliki broj dece ili nije pohađalo školu ili ima duge prekide u školovanju. U tim situacijama Savetovalište ih upućuje na program za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, koji se realizuje u osnovnim školama širom Srbije, a za decu koja su pohađala školu u inostranstvu, Savetovalište pruža pomoć u procesu nostrifikacije i priznavanja ekvivalencije svedočanstva zavšenih razreda. U tom procesu, Savetovalište često stupa u kontakt sa relevantnim institucijama u inostranstvu radi pribavljanja originalnih dokumenata. Povratnici koji imaju završeno osnovno obrazovanje odmah se upućuju na druge organizacije koje im nude profesionalne obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije, obučavanje za aktivno traženje posla ili započinjanje sopstvenog posla.
Najveći problem tokom integracije predstavlja rešavanje stambenog pitanja. Većina povratnika nema (adekvatni) stambeni prostor. U ovim situacijama povratnici se takođe upućuju na lokalne i inostrane institucije i organizacije koje pružaju pomoć, iako ne može svima biti rešeno ovo pitanje.
Među najugroženijim grupama su povratnici koji su samohrani roditelji, mnogočlane porodice ili osobe koje su deportovane direktno iz kazneno popravnih ustanova. Ovim najugroženijim povratnicima Savetovalište pomaže i u prikupljanju sredstava za stanovanje i život među inostranim organizacijama, kako bi lakše prebrodili poteškoće u prvim mesecima po povratku.
Savetovalište za povratnike Caritasa Srbije je prepoznato kao jedan od ključnih aktera u radu sa povratnicima po osnovu Sporazuma o readmisiji i često učestvuje na stručnim konferencijama u zemlji i inostranstvu. Caritasovo savetovalište takođe redovno posećuju evropske delegacije na svojim stručnim studijskim putovanjima u regionu.