Svećenici Beogradske nadbiskupije, zajedno sa Beogradskim nadbiskupom Stanislavom Hočevarom, susreli su se u Šapcu 8. oktobra, kako bi razgovarali o razvoju župskih Caritasa. Njima se pridružio prečasni Matej Kobal, koji je uključen u regionalni projekat razvoja župskih Caritasa, a ujedno je i direktor Caritasa Koparske biskupije u Sloveniji, kao i Miroslav Valenta, koordinator regionalnog projekta “Razvoj župskih Caritasa”.
Prečasni Kobal je ovom prilikom održao predavanje o nekim od gorućih pitanja koja se obično javljaju kada se među svećenicima govori o razvoju župskih Caritasa, kao što su: šta znači Caritas u mom pastoralu, šta ako nisam kvalifikovan za Caritas, šta sa duhovnim siromaštvom. Glavni odgovor na sva ova pitanja je činjenica da ne možemo kao Crkva odlučiti samo da se posvetimo naveštanju, a da zanemarimo pomoć onima koji su u potrebi. Prisutne su posebno dirnule snažne reči prečasnog Mateja da Crkva postaje sekta ako ne živi Caritas, jer uzima samo jedan deo, a ne celinu bića same Crkve, koja je „kerygma“ (naveštaj), „liturgia“ i „diakonia“ (caritas). Takođe je istakao Isusove reči da će siromašnih uvek biti oko nas i da smo pozvani da im pomognemo. Naglasio je da je najveći misionar XX veka bila Majka Tereza, koja je malo propovedala, ali je najviše naveštala svojim radom. Ispričao je i jednu anegdotu iz života Svetog Franje: naime Sveti Franjo je pozvao jednog od svoje braće da propovedaju u jednom mestu, međutim došavši u to mesto proveli su sve vreme pomažući onima u potrebi i odmah zatim su krenuli kući, pa je iznenađeni brat pitao: “Kada ćemo propovedati?” a Sveti Franjo je odgovorio “To smo radili sve vreme”. Prečasni Kobal je takođe istakao reči Pape Benedikta XVI, objavljene 2012. godine u dokumentu Motu proprio o karitativnoj službi “Intima ecclesiae natura” (Duboka priroda Crkve), gde navodi da je Caritas u srcu Crkve i da je sam izraz Crkve. Rekao je i da je Caritas potreban na nivou zajednice, jer je izraz njene delotvorne ljubavi. Ispričao je i neka od iskustava volontera Caritasa u Sloveniji, rekavši da su većina, kada su ih pitali zašto su se prijavili na volontiranje u Caritasu, kao glavni motiv naveli evanđeoski poziv služenja onima koji su u potrebi, ali i činjenicu da ih rad u Caritasu ispunjava i da žele da iskoriste svoje talente na taj način. Svim prisutnima je prikazao jedan film engleskih isusovaca, koji govori o Papi Franji, ističući da je njegova popularnost vezana za njegovu veliku ljubav prema siromašnima.
Nakon ovog izlaganja Miroljub Nikolić, direktor Caritasa Šabac, je ispričao svoje iskustvo rada u Caritasu, koje je vezano i za njegov lični put rasta u veri. Nakon više od 10 godina rada Caritas Šabac je primer dobre prakse, koji realizuje veliki broj projekata, ali pre svega organizacija u kojoj ljudi prepoznaju želju da se svima pomogne. Istakao je da je samo za vreme poplava svaki dan bilo prisutno oko 100 volontera u Caritasu. On je takođe ohrabrio sve prisutne da razvijaju Caritas u svojim župama, naglasivši da ako je Caritas uspeo u Šapcu, bez obzira na to što je zajednica mala, može uspeti i na drugim mestima.
Miroslav Valenta je zatim govorio o projektu “Razvoj župskih Caritasa” i priručniku koji je pripremljen u okviru ovog projekta.
Sledećeg dana prečasni Matej Kobal i Miroslav Valenta su u Novom Sadu, u grkokatoličkoj parohiji sv. Petra i Pavla održali iste prezentacije za direktore, svećenike animatore i svećenike Subotičke, Zrenjaninske, Srijemske biskupije i Apostolskog egzarhata koji su došli iz više župa, a koji su ukjučeni u projekat “Razvoj župskih Caritasa i smanjenje siromaštva“.
Posle pozdrava nacionalnog direktora, preč.Vladislava Varge, prisutne je iznedadio svojim izazovnim govorom preč. Matej, naglašavajući da župski Caritas može da funkcioniše i bez ijednog dinara, dovoljno je imati dušu i srce Crkve, koja živi punim plućima upravo preko svih triju fundamentalnih i nerazdvojnim elemenata, koji je sačinjavaju, ali ne i kada jedan od njih nedostaje. Tada Crkva postaje jedna karikatura i ne odgovara onome što Krist zamislio.
Predavač je bio prekidan živom diskusijom i brojnim pitanjima, što je govorilo o zainteresovanosti svih prisutnih, kako biskupijskih direktora tako i svećenika animatora.
Na sastanku su prisustvovao i novinar „Ruskog Slova“ koji je objavio tekst i sliku u spomenutim nedeljnim novinama
Kako je na kraju rekao Miroslav, posle ove izvanredno teške godine poplava, priprema se i nastavak predavanja i obuke svećenika iz celog regiona.