Tokom 2016. godine tada 10-godišnji Jazan Irvani izbegao je iz ratom obuhvaćene Sirije u Nemačku, gde se već nalazio njegov stariji brat. Nakon dve godine, u martu 2018. braća su od nemačkih vlasti dobila odobrenje za spajanje porodice, tako da su ubrzo potom otac, majka, brat i sestra, koji su se u tom trenutku nalazili u izbegličkom kampu u Libanu, mogli da obezbede sve potrebne dokumente i doputuju direktno avionom za Nemačku. Putovanje je naizgled trebalo da bude jednostavno: let Bejrut – Frankfurt, sa presedanjem u Beogradu. Sve bi bilo u redu da ocu Husamu nije pozlilo na letu Bejrut – Beograd, zbog čega je s aerodroma Nikola Tesla hitno prebačen u KBC Bežanijska kosa, gde je hospitalizovan i još istog dana operisan. Ostali članovi porodice su morali da nastave putovanje, ali su po dolasku u Nemačku odmah zatražili pomoć, kako bi saznali šta se s ocem desilo i stupili nekako u kontakt sa njim. Pored neizvesnosti i brige zbog zdravstvenog stanja oca, porodica je bila zabrinuta i zbog činjenice što on ne govori ni srpski, a ni engleski jezik.
Preko kolega iz Nemačke molba za pomoć stigla je do Caritasa Srbije, čiji su zaposleni – uz svesrdnu podršku svojih kolega iz Caritasa Beogradske nadbiskupije – kontaktirali bolnicu, obezbedili prevodioca za arapski jezik pomoću koga su lekari obavestili bolesnika o njegovom stanju, angažovali se oko smeštaja bolesnika nakon bolničkog lečenja, vodili ga na previjanje i preglede, pomogli mu oko administrativnih problema, kupovine karte za Frankfurt i na kraju ga ispratili na aerodrom. Sve vreme su, naravno, bili i u kontaktu s kolegama u Nemačkoj koji su o svemu obeveštavali njegovu zabrinutu porodicu. Nakon dve nedelje boravka u Beogradu Husam Irvani se dovoljno oporavio da je dobio dozvolu od lekara da nastavi putovanje za Nemačku, gde se posle veoma dugog vremena napokon našla cela porodica na okupu.
