Predsednik Caritasa Srbije, beogradski nadbiskup i mitropolit, mons. Stanislav Hočevar, čestitao je vernicima najveći hrišćanski praznik Uskrs. Uskršnju poslanicu nadbiskupa Hočevara prenosimo vam u celosti
„Tražite zato najpre Kraljevstvo…“
Braćo i sestre!
Svi dragi vernici Nadbiskupije Beogradske!
Poštovani prijatelji!
Proleće je ove godine već duboko dahnulo u naš svet. Snaga zelene boje probuđuje u prirodi i u nama novu volju do života, do gledanja u budućnost, do traženja novih mogućnosti.
Drevna Pasha i uvek nova snaga Hristovog uskrsnuća, u dubinama našega bića, kao i u stvarnosti ljudskog zajedništva, nepresušno krepi nenadmašnu nadu u Život. U tom i takvom celovitom okruženju smisla i života, u atmosferi duhovnih uteha, iskreno i zahvalno Vas sve pozdravljam. Budući, dakle, da je neupitno na delu moć Božjeg Proviđenja, i to uprkos svim našim ličnim i kolektivnim granicama, okusimo međusobno ovu besplatnu dobrotu zajedništva. A tamo gde vlada zajedništvo, tamo cveta i nada. Uskrs nas tako i uvek usmerava u nove dane, dane rascvetavajučih mogućnosti.
Gospodar Života – Isus iz Nazareta, večni Sin Božji – svoj govor na Gori o blaženstvima spokojno završava: „Tražite zato najpre Kraljevstvo i pravednost njegovu, a sve će vam se ostalo dodati“ (Mt 6, 33). U ovom svom jedinstvenom govoru, koji se svojom životvornom dubinom i proročkom silinom ne može porediti ni sa jednom porukom bilo kojeg vođe, Hrist nam raskriva nezaobilazni temelj i sadržaj istinskog života. Onoga života koji nije selektivan ili parcijalan, koji nije samo povesni, samo zemaljski, samo privremen, već koji prožima i Zemlju i Nebo, i istoriju i večnost, i prolazno i neprolazno. Ko je naime svoje srce – to jest svoj razum i svoju volju, svoju dušu i svoje telo – otvorio celokupnosti života, nužno postaje i zauvek ostaje onaj koji traži punoću, traži istrajnost, i nalazi večnost. Ljudsko biće, u čije je srce utisnut pečat žeđi i gladi za večnošću, nikada i nikako – osim demonskom obmanom – ne može pristati na uske ulice zemaljskih boravišta. Isusovo uskrsnuće – temelj i garant našeg preobraženja – potvrđuje ovaj jedinstveni smisao našega životnog puta, da „najpre tražimo Kraljevstvo“.
Isusov poziv „najpre“ – nema hronološko značenje, već izražava osnovu i smisao svih naših traganja. „Kraljevstvo“ koje smo pozvani da tražimo treba, dakle, u našem životu da ima svaku prednost, prioritet, svu najvišu snagu i meru izražavanja našega bića. A zašto ono? – zapitaćemo se. Jednostavno zato što je to „Kraljevstvo“ o kome govori Hrist Gospod zapravo On sam! On, dakle, kao Bogočovek, a tako i kao savršena harmonija Boga i čoveka, Neba i Zemlje, Duha i tela, povesti i večnosti, ali i harmonija među nama, ljudima. „Kraljevstvo“ koje treba da tražimo jeste, dakle, On; On – jedini most, jedini prelaz i jedinstveni put iz nesigurnosti u sigurnost, iz ograničenosti u neograničenost, iz prolaznog u neprolazno. „Kraljevstvo“ koje treba da tražimo jeste On: Gospod naš Isus Hrist, koji je „radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa. (…) i postao čovek. (…) I uskrsnuo“. Od svih ljudskih bića, samo je On jedna i jedinstvena Ličnost koja isključivo i cela živi za druge! Za Oca Nebeskog, za sve zemaljske sinove i kćeri. Živi i drži celokupni kosmos. Naše ruke, braćo i sestre, ne mogu pokazati i ukazati ni na jednu drugu istorijsku ličnost koja je tako postojano i neprekidno živela za druge, kao što je to živeo, i živi, i živeće Sin Božiji Isus Hrist.
A što je to, braćo i sestre, „pravednost njegova“ – pravednost tog Kraljevstva? Ta pravednost su jednostavno svi oni zadivljujući odnosi, koje samo On svugde i svagda uspostavlja među nama. Među nama ljudima, kao i između ljudi i celokupne tvorevine, i unutar svega stvorenog. Među nama ljudima, ali i između Boga i vaseljene, Boga i sveukupnog duhovnog sveta. Pa i među svim narodima, kontinentima, mestu svime što čini globalnu stvarnost. A te odnose je On i nama darovao, i zato ih i mi, ljudi – i to sada i ovde – možemo uspostavljati sa svom povešću naših prošlosti i svom povešću naših budućnosti. Pravednost Hristovog Kraljevstva nam omogućava – i to samo On – da možemo sve što postoji, što se događa i što god dolazi, „čitati“, razumeti i tumačiti u svetlu Cilja, Smisla, u svetlu Punoće, Života, Ljubavi, Večnosti. Njegovo Kraljevstvo preobražava i prošlost, i sadašnjost, i budućnost, upravo zato što naša srca otvara Hristu kao Centru svega postojećeg. A iz tog „Centra” milost se i ljubav, kao svetlost, rasipaju u svim pravcima.
Baš to Kraljevstvo Hristovog Uskrsnuća i Njegovih svepreobražavajućih odnosa – jer izvan Njega ništa i ne postoji – trebalo bi da istražuju baš svi ljudi. I oni koji rađaju nove ljude za zemaljski život, kao i oni koji rade za napredak zemaljskog života… Ali i svi oni koji su prvenstveno pozvani u službu samog tog Božjega Kraljevstva. Jer ko ne traga za onim što je prioritetno, ubrzo će mu sve postati nesigurno i nekonzistentno; a ko se zadovoljava samo materijalnim posedovanjem i uživanjem, njegovo će „kraljevstvo“ biti kratkog daha. Ko, opet, misli da silom može ostvariti svoje „kraljevstvo“, istog momenta će se suočiti sa silinom destrukcije, nesreće i nestajanja…
Braćo i sestre, budući da smo svi mi, kao delitelji naše zajedničke povesti, pozvani na pozornicu istorijskog događanja i to ne u doba mnogobrojnih, nego u ovo naše doba radikalnih promena, svi smo mi mnogo snažnije pozvani da svestranije tražimo Kraljevstvo Isusa Hrista i Njegovu pravednost. Samo snaga traganja za Kraljevstvom i za njegovom pravednošću osiguraće nam i sve ostalo što nam je za život potrebno. A naše traženje će tako postati ono što je oduvek trebalo biti, i što uvek i treba da bude: Bogotraženje!
U tom duhu Bogotraženja, svima Vam od srca želim srećan i blagoslovljen Uskrs! Hrist je uskrsnuo – zato i mi možemo započeti novi život. Možemo slobodno živeti Njegovo Kraljevstvo apsolutne snage ljubavi i udisati svuda i uvek Njegovu Pravdu. Da, Hristos vaskrese – Vaistinu vaskrese! Radujmo se, sestre i braćo! I, deleći svima mir i radost, otvarajmo puteve nade, puteve najradosnije vesti: Hrist je ustao iz mrtvih!
Sve Vas zato radosno blagosiljam u ime Oca i Sina i Duha Svetoga.
+ Stanislav Hočevar, s.r.
beogradski nadbiskup i metropolit