Iz ugla smanjenja rizika od katastrofa

U oblasti smanjenja rizika od katastrofa, voda se ne posmatra samo kao prirodni resurs, već kao faktor koji može da ugrozi živote, imovinu i funkcionisanje društva. Zato pitanje vode nije samo ekološko i zdravstveno, već i pitanje bezbednost.

Poplave i suše spadaju među najznačajnije hidrometeorološke rizike u Evropi, uključujući i Srbiju. Istraživanja ukazuju da klimatske promene utiču na intenzitet i učestalost ekstremnih hidrometeoroloških događaja, ali i da njihove posledice u velikoj meri zavise od načina upravljanja prostorom i prirodnim resursima.

Poplave iz maja 2014. godine u Srbiji bile su jedan od najozbiljnijih događaja u novijoj istoriji. Prema procenama međunarodnih institucija, više od 1,6 miliona ljudi bilo je pogođeno, dok su materijalne štete i gubici procenjeni na oko 1,5 milijardi evra.

Ovaj događaj jasno je pokazao da ekstremne padavine nisu jedini uzrok razmera katastrofa. Ključni faktor je ranjivost sistema, koja zavisi od planiranja prostora, održavanja infrastrukture, stanja vodotokova i prirodnih zaštitnih mehanizama. Naravno, i nivoa svesti i edukovanosti stanovništva.

Deo sistema

Voda nije izolovana tema, već deo sistema u kom su povezani površinski tokovi, podzemne vode, zemljište i vegetacija.

Upravljanje vodama ne počinje na obali reke. Ono počinje mnogo ranije, u donošenju odluka o načinu korišćenja zemljišta, očuvanju šuma, zaštiti zemljišta i planiranju naselja. Ali i sprovođenju tih odluka u delo.

Prirodni sistemi imaju ključnu ulogu u regulisanju vode. Šume, vegetacija i zdravo zemljište omogućavaju infiltraciju, zadržavanje i postepeno oticanje vode. Kada su ti sistemi degradirani, voda se kreće brže, površinski oticaj se povećava, a rizik od bujičnih poplava raste.

Poseban rizik u Srbiji predstavljaju bujični tokovi u manjim slivovima, gde se voda brzo koncentriše i u kratkom vremenu može izazvati velike štete.

Juče, na Svetski dan šuma, govorili smo dosta eroziji i ulozi šuma u smanjivanju rizika od poplava. Prema relevantnim analizama, više od 70% teritorije Srbije izloženo je eroziji, što dodatno povećava osetljivost prostora na intenzivne padavine i bujične tokove.

Suše – druga strana medalje

Istovremeno, Srbija se suočava i sa sve izraženijim sušama.

Suše nisu samo posledica nedostatka padavina. One su povezane sa sposobnošću zemljišta da zadrži vlagu. Degradirano zemljište, nedostatak vegetacije i neodrživo korišćenje resursa smanjuju tu sposobnost i povećavaju ranjivost poljoprivrede i vodosnabdevanja.

Zato poplave i suše nisu suprotni problemi. One su posledica istog poremećaja u upravljanju vodnim i zemljišnim resursima.

Podzemne vode

Podzemne vode, koje predstavljaju jedan od ključnih izvora pijaće vode, direktno zavise od sposobnosti zemljišta da upija i zadržava vodu.

Zagađenje zemljišta ne ostaje na površini. Kroz infiltraciju, voda prenosi zagađujuće materije u dublje slojeve, gde dospevaju do podzemnih voda. Jednom kada dođe do zagađenja, njegovo uklanjanje je izuzetno teško, a posledice mogu trajati decenijama.

Na taj način, degradacija zemljišta postaje i dugoročni rizik za snabdevanje vodom i javno zdravlje.

Kvalitet vode 

Pored količine, kvalitet vode predstavlja dodatni rizik.

Zagađenje vodotokova i izvorišta direktno utiče na zdravlje ljudi, ali i na dugoročnu održivost sistema vodosnabdevanja. Voda koja nije bezbedna za upotrebu postaje dodatni faktor ranjivosti, posebno za najugroženije zajednice.

Prema procenama međunarodnih organizacija, oko 2,2 milijarde ljudi u svetu nema pristup bezbednoj vodi za piće, dok više od 3,5 milijardi ljudi nema adekvatne sanitarne uslove.

Prevencija kao ključ

Savremeni pristup smanjenju rizika od katastrofa zasniva se na prevenciji.

To podrazumeva integrisano upravljanje vodama i zemljištem, očuvanje prirodnih zaštitnih sistema, smanjenje erozije i degradacije zemljišta, unapređenje planiranja prostora i jačanje kapaciteta zajednica za reagovanje.

Upravljanje vodama u Srbiji i dalje je prečesto više reaktivno nego preventivno. Većina posledica nije neizbežna, već je rezultat načina na koji upravljamo prostorom i resursima.

Pored toga, ključnu ulogu imaju i sistemi ranog upozoravanja i pravovremeno informisanje stanovništva.

Uloga Caritasa Srbije

Caritas Srbije kroz program smanjenja rizika od katastrofa doprinosi ovom pristupu kroz edukaciju, rad sa zajednicama i jačanje lokalnih kapaciteta. Cilj nije samo reagovanje u kriznim situacijama, već smanjenje rizika pre nego što do njih dođe. Kroz aktivnosti koje se realizuju u okviru programa, Caritas Srbije je u saradnji sa relevantnim institucijama i lokalnim stanovništvom, čistio korita reka, kanala i drugih vodotokova. Naravno, prevencija kroz kontinuirano informisanje, edukaciju i podizanje svesti građana je prva linija odbrane od prirodnih katastrofa.

Ovaj tekst napisan je kao deo kampanje podizanja svesti koja se realizuje kroz projekat Green Acts.