Svetski dan siromaha se obeležava 14. novembra, a tog dana, u nedelju, naša organizacija obeležava Nedelju Caritasa. Tim povodom, predsednik Caritasa Srbije, beogradski nadbiskup i mitropolit mons. Stanislav Hočevar, uputio je poruku svim građanima. Poruku Vam prenosimo u celosti.
Ne bojte ih se – nego ih grlite
- Revolucija u kojoj ne padaju glave nego se obnavljaju srca ‒ žarišta civilizacije
Ove 2021. godine već peti put slavimo Nedelju siromaha. Ona se obeležava u nedelju pre poslednje nedelje u crkvenoj godini, a to je pre svečanosti Krista Kralja. Kao da bi majka Crkva time da nas upozori: Krist Kralj će te primiti na prelazu u večnost: »Jesi li sve, pogotovo siromašne, voleo mojom ljubavlju?« I šta ćemo onda – u tom najsudbonosnijem trenutku života ‒ odgovoriti? Budući, naime, da me je Reč života pozvala iz ništavila u život, moj poslednji čin na zemaljskom putu može da bude samo ODGOVOR na sva pitanja. Sveti otac papa Franja nam je u doslovno dirljivoj poslanici za taj dan ponudio bezbroj nadahnuća. Da u toj »šumi« poruka ne bismo prevideli glavno »drvo saznanja«, evo vam nekoliko konkretnih predloga. A pre tih konkretnih predloga pokušajmo lično da se uverimo da Isus Hrist svojim životom omogućuje nešto zaista revolucionarno: da siromaštvo može da nas uvede u najviše bogatstvo. U bogatstvo lične i društvene zrelosti. Jer izazov siromaštva može da mi pomogne da zaživim najveću ljubav i tako u toj pustinji siromaštva otkrijem najveličanstveniju energiju budućnosti. To potvrđuje istorija tolikih svetaca…
- Svekolika mudrost: staviti se na pravi put
Ko će naći vremena da vrlo pažljivo i sabrano pročita i promisli o čitavoj papinoj poslanici? Daj, Bože, da svi to učinimo. A onda… kad je pročitamo? Bojim se da ćemo ostati tako očarani lepotom razmišljanja da nećemo naći načina kako dalje da postupamo. Za to je nužno potrebno:
- Papinu poslanicu Siromaha svagda imate uza se (Mk 14, 7) treba pažljivo proučavati u zajednici; na primer ‒ u zajednici porodice, u zajednici župnog pastoralnog veća, u zajednici saradnika župnog Caritasa, u redakcijama pojedinih medija itd. U tom krugu treba pronaći konkretne puteve ili načine provođenja poruke.
- Kamo sreće kad bi svaka župa u dekanatu pomno proučila bar jednu tačku poslanice, a njih ima devet! Kakav divan buket akcijskih programa bi sazdao svaki dekanat ako bi komplementarno proučio i konkretizovao svaku od devet tačaka i to prihvatio kao dekanatski projekat svedočenja. To isto trebalo bi da važi za redakciju svakog medija ili redovničku zajednicu, ili neki duhovni pokret… Nikako ne smemo da dozvolimo da ‒ očarani – ostanemo »bez daha«, »bez reči«, bez čina, bez promene naših odnosa i načina života.
- Samo svi zajedno ‒ postajemo Crkva
Pomislimo, braćo i sestre, šta bi to značilo kad bi svi dekanati javili biskupiji (ili biskupijskom Caritasu), a sve biskupije središnjem Caritasu ‒ šta su konstatovali u zajedničkom proučavanju, šta će učiniti, kako provesti program novih aktivnosti, odnosno kakav stav odsad nadalje zauzeti prema čitavoj našoj stvarnosti?! U tom slučaju Katolička Crkva u Srbiji prodisala bi novom snagom Duha Svetog, cirkulacija evanđeoske ljubavi prekrila bi svaki organ mesne Crkve, svaku kapilar u Telu Crkve, a na lice naše zajednice nastanio bi se optimizam uskrsnuća. Tada bismo iskustveno osetili da je naš preobražaj samo u zajednici, u jedinstvu srca i duše. Već dosad se upravo na području Caritasa najjače očitovala jedna jedinstvena Katolička Crkva u Srbiji. Naša rascepkanost po kanalima nacionalnosti, obreda ili kulture stvarala bi samo pustinju i smrt…
- Svedoče samo vidljiva dobra dela
Papina poruka duboko prosvetljuje naše umove, motiviše našu volju, budi sećanja na tolike mogućnosti, ali uz to treba da vodi konkretnim dobrim delima…
‒ Svaki pojedinac, svaka porodica, svaka zajednica pronaći će mnoštvo načina…
‒ Ali zašto se ne bismo, na primer, setili naših starih kompjutera, starih mobilnih telefona… Mogu li još nekome da koriste? Pojedine delove možemo da prodamo i pomognemo siromašnima. Tako ćemo očistiti svoju okolinu i obdariti bližnje
‒ Ima još mnogo drugog otpadnog materijala koji možemo da recikliramo, prodamo u delovima i tako učinimo dvostruko dobro delo.
‒ Ako u našoj župi još nema organizovanog ogranka Caritasa, sigurno mogu da se sastanu tri osobe i naprave prvi korak: na primer ‒ organizuju krunicu za siromašne; razgovor o svim mogućnostima, posetu bolesnicima, da pitaju druge za savet…
Ukratko, u nedelju 14. novembra ove godine bićemo svi zajedno na svetim misama, u čitanju papine poruke, na Radio Mariji i telefonskim konsultacijama. I držaćemo se preporuke Sv. Ivana Zlatoustog: Siromaha se ne bojte ‒ nego ih grlite.
† Stanislav Hočevar,
nadbiskup i metropolit beogradski