Danas, 10. septembra, obeležava se Svetski dan prevencije suicida. Tim povodom, pozivamo sve ljude dobre volje da dođu na Zemunski kej od 19 časova, da zajedno pružimo podršku osobama koji se nose sa suicidalnim mislima, ljudima koji su izguvili svoje bližnje i odamo poštu nastradalima usled suicida. Takođe, na današnji dan ističemo da prevencija suicida nije samo pitanje pojedinca, već odgovornost čitavog društva i sistema. Podrška mora bit dostupna svima onda kada je najpotrebnija.
Na globalnom nivou, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 720.000 ljudi godišnje umre usled suicida, a procenjuje se da na jedan smrtni slučaj dolazi mnogo više pokušaja. Suicid je i treći vodeći uzrok smrti među mladima uzrasta od 15 do 29 godina.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je tokom 2025. godine 556 osoba izvršilo samoubistvo. To jeste 147 slučajeva manje nego prethodne godine, ali cilj celog društva mora biti svođenje na nulu. Jer iza svakog broja stoji jedan izgubljeni život i jedan veliki gubitak za porodicu, prijatelje i zajednicu.
Prevencija počinje razgovorom, ali se ne završava njime
Osoba koja prolazi kroz ozbiljnu emocionalnu krizu ne bi smela da ostane sama. Porodica, prijatelji, kolege i ljudi iz neposrednog okruženja često mogu prvi da primete da nešto nije u redu. Prvi važan korak može biti vrlo jednostavan: pitati osobu kako je, saslušati je bez osuđivanja, ozbiljno shvatiti njenu patnju i ostati uz nju dok ne dođe do stručne pomoći.
Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da razlozi koji mogu dovesti do suicidalne krize nisu jednostavni niti se mogu svesti samo na postojanje mentalnog poremećaja. Na rizik mogu uticati različiti socijalni i zdravstveni faktori – usamljenost, gubitak bliske osobe, problemi u odnosima, finansijske teškoće, diskriminacija, nasilje, hronična bolest, životne krize i drugi. Zato prevenciju suicida ne možemo zasnivati samo na poruci pojedincu da „mora da potraži pomoć“.
Moramo se zapitati i kakvu će pomoć pronaći kada je zatraži.
Mentalno zdravlje ne sme da zavisi od platežne moći
Psihoterapija, psihološko savetovanje i druge usluge na privatnom tržištu za veliki broj ljudi predstavljaju značajan finansijski trošak. Za ljude koji već žive u siromaštvu, nezaposleni su ili prolaze kroz porodičnu i ekonomsku krizu, upravo taj trošak može postati dodatna prepreka traženju pomoći.
Zbog toga su Srbiji potrebne dostupne, kvalitetne i besplatne usluge mentalnog zdravlja u zajednici, što bliže mestu u kojem ljudi žive.
To podrazumeva savetovališta, psihološku i psihijatrijsku podršku, mobilne i multidisciplinarne timove, podršku porodicama, uvek dostupne linije za krizne intervencije, grupe podrške i bolje povezivanje zdravstvenih i socijalnih službi sa obrazovanjem i organizacijama u lokalnoj zajednici.
Svetska zdravstvena organizacija upravo jačanje primarne zdravstvene zaštite i usluga mentalnog zdravlja u zajednici prepoznaje kao jedan od ključnih načina da pomoć postane dostupnija, da se reaguje ranije i obezbedi kontinuitet podrške. Posebno upozorava da finansijske prepreke mogu dodatno povećavati nejednakosti u pristupu zaštiti mentalnog zdravlja.
Iskustva evropskih zemalja pokazuju da razvoj centara za mentalno zdravlje u zajednici može povećati dostupnost podrške, poboljšati kvalitet života osoba sa ozbiljnim teškoćama i smanjiti potrebu za hospitalizacijom. Caritas Srbije duže od dve decenije ukazuje na ovu potrebu i zalaže se za otvaranje Centara za mentalno zdravlje.
Podrška bez prepreka
Caritas Srbije se godinama zalaže za sistem zaštite mentalnog zdravlja zasnovan na ljudskim pravima, životu u zajednici, dostupnim uslugama i podršci koja čoveka ne izdvaja iz njegovog okruženja. Prevencija suicida mora biti deo takvog sistema.
Potrebni su nam ljudi koji će primetiti, pitati i saslušati. Potrebne su porodice koje neće ostati same sa problemom. Potrebni su stručnjaci kojima se može doći na vreme.
Ali potrebna nam je i zajednica u kojoj pomoć ne predstavlja privilegiju. Pomoć ne sme da zavisi od toga koliko novca neko ima, u kom gradu živi ili koliko dugo može da čeka na razgovor sa stručnjakom.
Upravo porukom „Mentalno zdravlje bez granica, podrška bez prepreka“, danas počinje i VI beogradski festival mentalnog zdravlja, koji će trajati do 10. oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravlja.
Festival otvaramo večeras okupljanjem na Zemunskom keju, razgovorom o mentalnom zdravlju, stručnom i ljudskom podrškom i simboličnom akcijom #LightACandle (upali sveću), posvećenom sećanju na ljude koje smo izgubili i poruci da u najtežim trenucima niko ne bi trebalo da ostane sam.
Ako je pomoć potrebna sada
U situaciji neposredne opasnosti potrebno je pozvati Hitnu medicinsku pomoć – 194.
Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida: 0800 309 309, opcija 1, dostupna 24 časa dnevno.
Centar Srce: 0800 300 303, svakog dana od 14 do 23 časa, kao i putem četa na sajtu Centra Srce.
Pomoć se može potražiti i od izabranog lekara, psihologa, psihijatra i drugih službi mentalnog zdravlja.
Nekada jedan razgovor može biti početak izlaska iz krize. Ali iza tog razgovora mora da postoji sistem koji čoveka neće ostaviti samog.
