Autor: Zajednica prakse za inkluziju Roma, Caritas Europa

Obrazovanje je ključ za pristup boljoj budućnosti za svako dete, pa opet, za mnogu romsku decu širom Evrope ovo osnovno pravo ostaje nedostižno. Na Međunarodni dan obrazovanja, Caritas se osvrće na transformativnu moć koju obrazovanje nosi – kao i na hitnu potrebu za sistemskim promenama, kako bi se osigurala inkluzija, pristupačnost i ravnopravnost za romsku decu u obrazovanju.

24. januara obeležava se Međunarodni dan obrazovanja, koji je UN proglasio 2018. godine kako bi se istakla ključna uloga obrazovanja – prava zagarantovanog u članu 26 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima – u procesima mira i razvoja. Ipak, za ljude koji žive na marginama društva, poput romskih zajednica, pristup kvalitetnom obrazovanju i dalje je problematičan, što ograničava punu integraciju, razvoj i perspektivu za budućnost mnoge dece.

Organizacije Caritasa već decenijama zagovaraju inkluziju i promene za Rome. Kako bi osnažio ovu misiju, Caritas Europa je pokrenuo Zajednicu prakse (CoP) – grupu stručnjaka koji se bave inkluzijom Roma. Grupu trenutno čine članovi Caritasa iz Belgije, Češke, Mađarske, Portugala, Srbije, Slovačke i Severne Makedonije, a postoji prostor i za njeno dalje proširenje. Na ovaj važan dan, članovi CoP-a pozivaju na to da se obrati veća pažnja na prepreke s kojima se romska deca i mladi suočavaju u oblasti obrazovanja.

Transformativna moć obrazovanja: priča dr Julijana Boroš

Statistike i naše iskustvo na terenu jasno pokazuju da se romska deca suočavaju sa značajnim izazovima u izgradnji snažnih obrazovnih puteva. Nažalost, samo mali broj njih dospe do visokog obrazovanja, a mnogi talenti ostaju neotkriveni. Dr Julijana Boroš, regionalna direktorka Caritasa Mađarske i članica ove zajednice prakse, kroz lično iskustvo potvrđuje transformativnu moć obrazovanja za marginalizovane Rome:

“Rođena sam u romskom naselju pored deponije, zbog čega su taj kraj zvali “Romska rupa”. Moji roditelji su imali ograničeno formalno obrazovanje – majka je završila šest razreda škole, a otac osam – i ceo život su radili kao nekvalifikovani radnici. Pohađala sam seosku osnovnu školu i, na savet jedne od mojih učiteljica, nastavila sam obrazovanje u srednjoj školi koja je nudila diplomu. Ova odluka bila je teška za moje roditelje, jer su se ustručavali da me puste da se preselim u udaljeni grad, posebno zato što sam bila devojčica i prva u porodici koja je želela da nastavi školovanje. Tokom srednje škole, živela sam zajedno sa drugim mladim Romima u domu za podršku talentovanim Romima. Nakon mature, prijavila sam se na Univerzitet u Budimpešti i primljena sam u program za razvoj romskih talenata na fakultetu. Godine 2005. diplomirala sam na katedri za socijalnu politiku na Univerzitetu ELTE (Univerzitet „Lorand Etvoš“), a potom dobila i nastavničku diplomu na Univerzitetu u Pečuju. Sada već gotovo 20 godina radim kao univerzitetski profesor na Univerzitetu u Pečuju.”

Dr Julijana Boror, regionalna direktorka Caritasa Mađarske

Osvrćući se na svoj životni put, dr Boroš naglašava:
„Tokom svog života imala sam formativna iskustva i susrete sa učiteljima i socijalnim radnicima koji su postali moji mentori i uzori. Bez njihove podrške moj put bi bio mnogo teži, a možda bih odabrala i potpuno drugačiji pravac. Čvrsto verujem da deci iz ugroženih sredina, posebno romskoj deci, moraju biti pružene prilike da izaberu bolju budućnost, onu koja nudi više od siromaštva u kojem su rođena. To zahteva kvalitetno obrazovanje i podršku posvećenih profesionalaca, saosećajnih socijalnih radnika i predanih prosvetnih radnika.“

Obrazovanje Roma u Evropi: otrežnjujuća realnost

Izveštaj o situaciji Roma iz 2021. godine, koji je objavila Agencija Evropske unije za osnovna prava (EU Fundamental Rights Agency), zasniva se na anketi sprovedenoj u deset evropskih zemalja[1] i pruža značajan uvid u ovo pitanje. Nalazi naglašavaju ogromnu nejednakost između Roma i opšte populacije kada je u pitanju pristup obrazovanju:

  • Samо 44% romske dece učestvuje u predškolskom obrazovanju, u poređenju sa 93% dece koja nisu romske nacionalnosti;
  • Samo 27% romske omladine uzrasta 20-24 godine stekne barem srednjoškolsko obrazovanje, što je u oštrom kontrastu sa 84% opšte populacije;
  • 71% romske omladine uzrasta 18-24 godine napusti obrazovni sistem pre završetka srednje škole, sa malo nade da će nastaviti obrazovanje ili započeti profesionalnu obuku

Rezultati ankete takođe pokazuju da segregacija u obrazovanju pogađa više od polovine romske dece uzrasta 6–15 godina širom Evrope: 52% ispitanika pohađa škole u kojima su svi ili većina učenika Romi. Diskriminacija romskih učenika i porodica često je prisutna u interakcijama sa školskim upravama. U zemljama koje su bile obuhvaćene anketom, udeo se značajno povećao, porastavši sa 7% u 2016. na 11% u 2021. godini.

EU strateški okvir za jednakost, uključivanje i participaciju Roma (2020-2030) zagovara povećanje jednakog pristupa kvalitetnom obrazovanju. Cilj je da se prepolovi procentualna razlika u učešću u predškolskom obrazovanju, da se radi na ukidanju segregacije smanjenjem udelа romske dece koja pohađaju segregirane osnovne škole za najmanje polovinu i da se smanji jaz u završavanju srednjoškolskog obrazovanja za najmanje jednu trećinu.

Mada su ovi ciljevi ambiciozni, znamo da u 2025. godini stvarnost za Rome u zemljama EU i dalje zaostaje za njima. Iako svaka zemlja ima svoju specifičnu situaciju, neki izazovi sa kojima se romska deca suočavaju u obrazovanju – poput niskog akademskog postignuća, izostanaka i segregacije – nažalost, zajednički su svim zemljama.

Projekat “Praćenje porodice” Caritasa Flandrija (Belgija)

Prepoznajući ovakvu stvarnost, Caritas aktivno radi na tome da obrazovanje bude dostupnije romskoj deci i omladini, promovišući projekte koji se fokusiraju na obezbeđivanje usvajanja osnovnih znanja ili, u nekim slučajevima, podsticanje dužih i uspešnijih školskih iskustava.

U Belgiji, Caritas Flandrije posvećen je tome da obrazovanje bude dostupno deci iz romskih i putujućih zajednica. Kroz svoj projekat “Praćenje porodica”, organizacija nudi mobilni program školovanja za porodice koje se suočavaju sa teškoćama da njihova deca učestvuju u redovnom obrazovanju. Tim projekta: Gite, Benoa i Lena dele svoja zapažanja o značaju i uticaju ovih obrazovnih aktivnosti na romsku decu koja su uključena u projekat:

“Posećujemo porodice kako bismo držali časove čitanja, pisanja, matematike ili praktičnih veština. Kao rezultat toga, primetili smo da nedeljno praćenje ovih dečaka i devojčica ima pozitivan uticaj. Oni cene što dolazimo, ostaju fokusirani tokom časova i često traže dodatne zadatke za vežbanje.

Ovaj projekat ne obuhvata samo obrazovanje; da bismo efikasno radili sa decom, moramo izgraditi odnos poverenja sa porodicama. A poverenje raste uz vidljivi rast i osnaživanje dece. Na primer, jedna od devojčica koje učestvuju u projektu je uvek presrećna zbog svog napretka. Kada završi neku vežbu, aplaudira da bi pokazala svoju radost. Njen mlađi brat, koji je na početku projekta bio dosta nesigurniji, vremenom je stekao sve veću samostalnost tokom časova. Rečitiji je i pristupa vežbama sa većim entuzijazmom. U drugom slučaju, jedna tinejdžerka je ponosno shvatila tokom časova da se seća tablica množenja koje je učila pre nekoliko godina u školi. Drago nam je da vidimo kako ova deca stiču samopouzdanje.“

Gite Deklerk, Koordinatorka projekta “Praćenje porodica”
Benoa Diboa i Lena Moris, evropski volonteri

Danas, članovi Zajednice prakse za inkluziju Roma ističu hitnu potrebu za kvalitetnim obrazovanjem romske dece i omladine. Utvrđene nejednakosti u obrazovnim procesima i dalje sprečavaju mnogu romsku decu da u potpunosti iskoriste svoje pravo na obrazovanje – tokom detinjstva, ali i kasnije u životu.

Verujemo da je naša kolektivna odgovornost da angažujemo oko poboljšanja obrazovnih ishoda romske dece i mladih. Pozivamo vlade i donosioce odluka da prioritizuju potrebe romske dece i omladine, ulažući u njihovu budućnost kroz programe koji pružaju kako akademsku podršku, kao što su mentorstvo i pomoć u učenju, tako i socijalnu zaštitu tokom njihovog obrazovanja. Prepoznajući da obrazovanje može izvući ljude iz siromaštva i pružiti im bolje prilike u životu, takođe verujemo da je od suštinskog značaja poboljšati opšte životne uslove romske zajednice i obezbediti da romska deca uživaju svoja osnovna prava.

Ključno je da delujemo sada kako bismo obezbedili da svako romsko dete ima priliku da uspe, ispuni svoj potencijal i stvori svetliju budućnost za sebe i svoju zajednicu.

[1] Hrvatska, Češka, Grčka, Mađarska, Italija, Portugal, Rumunija, Španija + dve zemlje u procesu pristupanja EU: Srbija i Severna Makedonija