Ovaj tekst je dostupan i na lakom jeziku, na dnu stranice.
Danas obeležavamo Dan podizanja svesti o pristupačnosti.
O pristupačnosti se najčešće ne vodi računa, a i kada se vodi – to je samo površno. Kao da je dovoljno samo postaviti rampu i problem je rešen. A nažalost, čak i “samo ta rampa” i dalje je mislena imenica u mnogim prilikama.
Pristupačnost nije simboličan gest. Ona je srž ravnopravnosti. Osnova funkcionisanja za mnoge ljude, ne samo za osobe sa invaliditetom. Jer, rampa koristi i baki koja teško hoda, i mami koja gura kolica i tati koji vuče dva bicikla sa sobom. Tekst na jednostavnom jeziku je praktičan za sve.
Kada je nešto pristupačno, korisno je svima!
Pristupačnost znači da osoba koja koristi kolica može samostalno da uđe, ali i samostalno da se kreće po ulici, parku, domu zdravlja, školi, banci, prodavnici, muzeju ili restoranu. Da može da koristi toalet bez pomoći druge osobe. Da lift radi i da je prilagođen svima. Da trotoar nije prepreka. Da vrata nisu preuska. Da šalter nije previsok. Da javni prostor pripada svima, a ne samo onima kojima je lako da se kroz njega kreću.
Pristupačnost znači i da slepa osoba može da pročita sadržaj na sajtu uz pomoć čitača ekrana. Da slepa osoba može bezbedno i samostalno da se kreće po gradu, bilo peške bilo javnim prevozom. Da osoba koja ne čuje može da stekne uvid u vesti, da program ima titl ili prevod na znakovni jezik. Da informacije nisu napisane komplikovanim jezikom koji veliki broj ljudi ne razume.
Kada javni prostor, usluge ili informacije nisu pristupačne, ljudi ostaju isključeni.
Iz obrazovanja. Iz zdravstvenog sistema. Iz tržišta rada. Iz kulturnog života. Iz društvenog života.
Zato pristupačnost nije pitanje komfora. To je pitanje ljudskih prava, dostojanstva i ravnopravnog učešća u društvu.
Posebno važno mesto danas ima pristupačna komunikacija.
I dalje previše institucija, medija i organizacija komunicira tako da veliki deo građana ostaje nevidljiv. Odnosno, da veliki broj ljudi ne može da pristupi informacijama ili da ih razume. Sajtovi koje nije moguće koristiti samo tastaturom, što je od ključnog značaja za slepe ljude. Fotografije bez alternativnog teksta koji opisuje sliku. Video sadržaji bez titlova. PDF dokumenti koje čitači ekrana ne mogu da otvore. Preduge i komplikovane rečenice koje isključuju ljude umesto da ih informišu.
Digitalna nepristupačnost danas znači stvarnu društvenu isključenost.
Zato pristupačna komunikacija nije tehnički detalj. Ona pokazuje da li zaista želimo društvo u kojem svi ljudi imaju pravo da razumeju informacije, donose odluke i učestvuju ravnopravno.
Pristupačna komunikacija podrazumeva lak jezik, jasan sadržaj, dobar kontrast, pravilnu strukturu teksta, alternativni opis fotografija, titlove i digitalna rešenja koja nikoga ne ostavljaju po strani.
Caritas Srbije već četiri godine aktivno radi na promociji i razvoju pristupačne komunikacije kroz edukacije, saradnju sa organizacijama osoba sa invaliditetom, razvoj pristupačnih sadržaja i zagovaranje prava na pristupačne informacije za sve građane.
Pristupačnost ne sme da zavisi od dobre volje pojedinaca. Ona mora da bude standard. Jer društvo koje nije pristupačno nije jednako za sve.
Tekst na lakom jeziku
Danas je Dan pristupačnosti.
Šta je pristupačnost?
Pristupačnost znači da svako može da uđe negde.
Da se kreće gde želi.
Da dobije informacije koje su mu potrebne.
Svako.
Za koga je pristupačnost dobra
Neke osobe koriste kolica.
Neke osobe ne vide.
Neke osobe ne čuju.
Svima njima treba da svet bude napravljen tako da mogu da žive normalno.
Pristupačnost znači da možeš da uđeš u zgradu.
Da možeš da uđeš u školu, prodavnicu ili park.
Da možeš da koristiš toalet sam.
Da lift radi i da ga može koristiti svako.
Da trotoar nije pun prepreka.
Javni prostor treba da pripada svima.
Rampa pred ulazom nije samo za ljude u kolicima.
Pomaže i baki koja teško hoda.
Pomaže i mami koja gura bebu.
Pomaže i tati koji nosi puno stvari.
Kada je nešto napravljeno dobro, korisno je za sve.
Zašto je pristupačnost važna?
Svako ima pravo da uđe u školu.
Svako ima pravo da ode kod lekara.
Svako ima pravo da odlučuje o svom životu.
Za to su potrebne informacije koje svako može da razume.
To je pravo svakog čoveka.
Šta je pristupačna komunikacija?
Slepa osoba ne može da vidi sliku na internetu.
Ali ako je uz sliku napisan kratak opis, ona zna šta je na njoj.
Osoba koja ne čuje ne može da prati video.
Ali ako video ima titlove, može da prati sve.
Neko ne razume teške reči.
Ako je tekst napisan jednostavno, razume ga svako.
Ako nije tako, onda nije pravedno.
Šta radi Karitas Srbije?
Karitas Srbije već četiri godine radi na pristupačnoj komunikaciji.
Uči organizacije kako da pišu jasno.
Sarađuje sa osobama sa invaliditetom.
Traži da jasna komunikacija postane pravilo.
Za sve ljude.
Jer svet treba da bude jednak za sve.
