U Deli prostoru za kreativno delovanje u četvrtak, 14. decembra, održan je okrugli sto na temu pristupačne komunikacije i uklanjanju barijera u komunikaciji sa osobama sa invaliditetom. Na inicijativu Caritasa Srbije i uz podršku lokalne kancelarije Caritasa Niš, više od dvadeset učesnika iz sektora socijalne zaštite, predstavnika udruženja građana i niških institucija razmenili su iskustva i znanja na temu komunikacionih prepreka i barijera sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u svakodnevnom životu.
U prvom delu okupljanja, Tamara Gačević, nacionalna koordinatorka regionalnog projekta „ACTIVE – Pristupačna komunikacija u cilju socijalnog uključivanja ranjivih grupa na Zapadnom Balkanu“ predstavila je aktivnosti Caritasa Srbije na ovom polju, sa fokusom na upotrebu jasnog i jednostavnog jezika u komunikaciji sa osobama sa invaliditetom i drugim ranjivim grupama. Nakon toga učesnici okruglog stola izneli su probleme sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u Nišu i da pored fizičkih barijera i nepristupačnosti lokalnih institucija za osobe koje su korisnici invalidskih kolica, tema komunikacije i kreiranja poruka i materijala u skladu sa potrebama ranjivih grupa predstavlja temu kojoj se ne pridaje dovoljna pažnja. Pored nedovoljne pažnje prepoznati su problemi i nepoštovanja određenih zakona i pravnih akata koji definišu i bave se temom pristupačnosti.
„Poruka koju šaljemo mora biti prilagođenja njenom primaocu, kako bi je on na pravi način razumeo. I to se ne odnosi samo na ranjive grupe već na sve nas. Sigurno su se svi bar jednom susreli sa tim da ne razumeju sagovornika koji koristi komplikovane rečenice i stručne izraze. To se dešava stalno u institucijama, bankama i drugim javnim mestima. Kada komuniciramo treba da imamo na umu da postoji mogućnost da nas neko ne razume i tada treba prilagoditi rečnik i način komunikacije sagovorniku. Prilagodite način komunikacije njegovom uzrastu, obrazovanju, intelektualnim sposobnostima i jezičkim veštinama. Potrebno je razmišljati i o načinima komunikacije sa osobama sa oštećenim sluhom, vidom i drugim poteškoćama. Njihovo je zakonsko pravo, a naša zakonska i moralna obaveza da obezbedimo kanale komunikacije koji su njima pristupačni i koji omogućavaju da i oni budu ravnopravno informisani“, rekla je Tamara Gačević, iz Caritasa Srbije.
Prepoznato je da je neophodno ulagati u programe obuke za profesionalce u različitim sektorima, započeti edukacije na temu pristupačnosti u sistemu obrazovanja i to od naših najmlađih sugrađana ali i u drugim sektorima poput kulture, kako bi se poboljšala svest o potrebama i izazovima osoba sa različitim oblicima komunikacionih potreba. U pojedinim gradovima Srbije poput Kragujevca ili Novog Sada već se organizuju izložbe i druge manifestacije koje su prilagođene da slepe ili gluve osobe mogu u njima da učestvuju i uživaju. Prema mišljenju učesnika okruglog stola, takvi programi bi trebali da budu realnost i u Nišu.
„Moj najveći problem su barijere, nepostojanje rampi i liftova u Skupštini grada, Gradskoj kući, Centru za socijalni rad, Policijskoj upravi, sudu i većini ostalih objekata poput prodavnica, kafića ili restorana. To su sve fizičke barijere sa kojima se susreću svaki dan korisnici invalidskih kolica ili osobe koje se otežano kreću. Iz ugla pristupačne komunikacije i sama kao odbornik sa invaliditetom u skupštini grada susrela sam se sa preprekama koje mi onemogućavaju ravnopravno učešće u društvu. I nakon inicijative da se postavi rampa ili kosa ravan uz govornicu to nije urađeno. To me je omelo da uzmem aktivnije učešće tokom rada niške skupštine. Verujem da je ovo samo mali primer o tome sa kojima se sve problemima susreću osobe sa invaliditetom u Nišu“, smatra aktivistkinja i odbornica Jasmina Barać Perović.
Jedan od zaključaka okupljanja u Nišu jeste da samo integracijom obrazovanja, promocije pristupačnosti, poštovanja zakonske regulative i senzibilizacije javnosti možemo stvoriti inkluzivno okruženje u kojem svaka osoba, bez obzira na poteškoće sa kojima se suočava, ima jednaku priliku da aktivno učestvuje u društvu.