U Zrenjaninu je 25. septembra, u hotelu Vojvodina, održana završna konferencija u okviru projekta YourJob, koji uz podršku RENOVABIS-a realizuje Caritas Srbije sa ciljem osnaživanja mladih iz ruralnih područja.

Na konferenciji su o rezultatima projekta, izazovima sa kojima se mladi suočavaju, a naročito višestruko ranjivi, govorili predstavnici Caritasa, lokalne samouprave, Nacionalne službe za zapošljavanje, Centra za socijalni rad, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite „Most“, poslodavci, omladinski radnici, kao i sami mladi korisnici programa. Mladi su istakli višestruki značaj rada karijernih savetnica, koje su im bile ne samo profesionalna, već i lična podrška.

Poseban akcenat stavljen je na činjenicu da lokalnim zajednicama nedostaje više ovakvih usluga, dok se kao ozbiljna prepreka ističe manjak finansijskih sredstava za njihovo dugoročno održavanje.

 “Mladi u ruralnim sredinama često se suočavaju sa dodatnim preprekama – udaljenost od institucija, manjak prilika za usavršavanje i ograničen pristup tržištu rada. Upravo zbog toga je podrška koju im pružamo kroz YourJob projekat od izuzetne važnosti. Naš zadatak nije samo da im pomognemo da pronađu posao, već i da ih osnažimo da veruju u sebe, da prepoznaju sopstvene talente i da ih razvijaju. Kada zajedno sa institucijama i poslodavcima gradimo mostove ka boljoj budućnosti, ulažemo ne samo u mlade, već i u jaču i otporniju zajednicu”, izjavila je Dijana Vašaš Kuručev, karijerna savetnica pri Caritasu Zrenjanin, zadužena za ruralna područja.

Konferencija je jasno pokazala da su brojni mladi korisnici zahvaljujući karijernom vođenju i savetovanju, obukama i mentorstvu došli do radnog iskustva, razvili profesionalne veštine i pronašli svoje mesto na tržištu rada. Njihove priče potvrđuju da ulaganje u mlade donosi merljive rezultate – od ličnog osnaživanja do jačanja lokalnih zajednica.

Zaključak je jasan – ako želimo da sela i manja mesta u Srbiji imaju budućnost, potrebni su sistemski programi podrške mladima. YourJob je pokazao put, ali dalja ulaganja i institucionalna podrška su neophodni da bi ova iskustva postala pravilo, a ne izuzetak.