Volonterizam u Srbiji danas ne opstaje zahvaljujući sistemu, već zahvaljujući upornosti i entuzijaszmu pojedinaca. To je jedna od najvažnijih poruka koje su se iskristalisale tokom dve fokus grupe koje je Caritas Srbije organizovao u okviru Erasmus+ projekta VolunTrek, sa ciljem da se sagleda stvarno stanje volonterizma u Srbiji i potrebe organizacija koje svakodnevno rade sa volonterima. Nakon sprovedenog online upitnika koji je već mnogo otkrio, fokus grupe su organizovane kako bi se ušlo u dubinu problema. A sve to sa ciljem da što detaljnije sagledamo realno stanje stvari i kreiramo priručnik koji će korisiti svim organizacijama koje šalju i primaju odrasle volontere.
Glas organizacija koje svakodnevno nose teret solidarnosti
Na fokus grupama okupili su se predstavnici organizacija civilnog društva, humanitarnih organizacija, udruženja osoba sa invaliditetom, omladinskih inicijativa i organizacija koje pružaju podršku najugroženijim građanima.
Među učesnicima bili su ljudi koji godinama volontiraju, ali i oni koji svakodnevno pokušavaju da pronađu, motivišu i zadrže volontere u svojim organizacijama. Neki od njih rade u sistemima koji gotovo u potpunosti zavise od volonterskog angažmana.
Razgovori nisu vođeni kako bi nastao još jedan formalni izveštaj. Cilj je bio mnogo konkretniji — da se čuje šta se zaista dešava na terenu i šta je organizacijama potrebno kako bi volontiranje u Srbiji postalo održivo, kvalitetno i dostupno većem broju ljudi.
Solidarnost postoji, ali sistem podrške izostaje
Učesnici fokus grupa poslali su jasnu poruku: ljudi i dalje žele da pomognu.
Organizacije i dalje uspevaju da okupe pojedince spremne da izdvoje svoje vreme, znanje i energiju za druge. Mnogi mladi prvi osećaj profesionalne pripadnosti i odgovornosti dobijaju upravo kroz volontiranje. Neki dugogodišnji volonteri kasnije postaju zaposleni u organizacijama kojima su pomagali.
U brojnim lokalnim zajednicama volontiranje i dalje predstavlja jedan od retkih prostora istinske društvene povezanosti.
Ali istovremeno, gotovo sve organizacije suočavaju se sa istim problemima.
Volontera nema dovoljno, posebno onih spremnih na dugoročan angažman. Organizacije uglavnom nemaju zaposlene koji mogu sistematski da rade sa volonterima. Obuke su često neformalne, onboarding gotovo da ne postoji, a čitav sistem počiva na improvizaciji i dobroj volji nekoliko preopterećenih ljudi.
Mnoge organizacije rade bez formalnih procedura, bez jasnih pravila i bez kapaciteta da razvijaju održive volonterske programe. U praksi to znači da volontiranje često zavisi od entuzijazma pojedinaca, umesto od stabilnog sistema podrške.
Najveći izazov je zadržati ljude
Posebno težak položaj imaju organizacije koje rade sa osobama sa invaliditetom i drugim osetljivim grupama. Njima su volonteri neophodni, ali upravo tu je najteže pronaći ljude koji će ostati dovoljno dugo, proći potrebne obuke i razviti odnos poverenja sa korisnicima.
Učesnici fokus grupa upozorili su i na širi problem — volontiranje je danas gotovo nevidljivo kao društvena vrednost.
Nekada je kultura volontiranja bila mnogo prisutnija u zajednici, dok se danas često svodi na kratkoročne akcije ili angažman tokom vanrednih situacija. Istovremeno, birokratizacija i nedostatak sistemske podrške dodatno obeshrabruju organizacije da razvijaju ozbiljne volonterske programe.
Zato je jedna od ključnih poruka fokus grupa da volontiranje ne sme ostati prepušteno isključivo entuzijazmu pojedinaca.
Očekivanja volontera
Učesnici su posebno naglasili da današnji volonteri ne traže samo priliku da pomognu drugima. Oni žele prostor za razvoj, učenje, iskustvo, mentorstvo i osećaj pripadnosti. Žele da znaju da njihov doprinos ima smisla i da je prepoznat.
Organizacije koje uspevaju da pruže podršku, jasnu komunikaciju i osećaj zajedništva imaju stabilnije i dugoročnije volonterske programe.
Zato organizacijama nisu potrebne nove teorije, već praktični alati, jasni modeli regrutacije, smernice za obuke, podrška u definisanju uloga i odgovornosti, alati za motivaciju i zadržavanje volontera, ali i veće društveno priznanje volontiranja kao važnog oblika građanskog angažmana.
Volonterizam nije „besplatan rad“ — već ulaganje u društvo
Pitanje razvoja volonterizma mnogo je više od organizacionog pitanja. To je pitanje društva kakvo želimo da gradimo. Društva u kojem solidarnost nije incident, već vrednost. Društva u kojem volontiranje nije „besplatan rad“, već prostor poverenja, zajedništva i aktivnog učešća građana u rešavanju problema zajednice.
Kroz Erasmus+ projekat VolunTrek, Caritas Srbije nastavlja da radi upravo na tome, da iskustva organizacija sa terena pretvori u konkretne alate, preporuke i modele podrške koji mogu doprineti razvoju održivijeg i snažnijeg volonterizma u Srbiji.
