Povodom objavljivanja Godišnjeg izveštaja za 2019. godinu, Međunarodni Caritas (Caritas Internationalis) održao je video-konferenciju na kojoj su glavni govornici bili predsednik i generalni sekretar Međunarodnog Caritasa, kardinal Luis Antonio Gokim Tagle i gospodin Aloysius John. Pored njih, govorili su i predsednik Južnoafričkog Caritasa kardinal Wilfrid Fox Napier i direktorka Libanskog Caritasa, gospođa Rita Rhayem.

Na konferenciji je učinjen osvrt na trenutnu situaciju prouzrokovanu pandemijom koronavirusa. Takođe, skrenuta je pažnja na posledice ekonomskih sankcija bliskoistočnim zemljama. Upućen je i apel za oprost međunarodnih dugova siromašnim zemljama.

Kardinal Tagle uputio je poruku nade. Takođe, pozvao je na globalno primirje i oprost međunarodnih dugova najsiromašnijim zemljama. Taj će predlog biti upućen i ministrima finansija grupe G20. Istaknuo je kako se oprostom dugova mogu spasiti milioni života.

Aloysius John je u prvi plan stavio žene, decu i stare kao najranjivije grupe koje su već „teško ugrožene ratovima, napetostima, fundamentalizmom, a sada i Covidom-19“. Upozorio je kako „sankcije stvaraju plodno tlo za terorizam“ dok ljudi beže iz takve situacije i nezakonito emigriraju u susedne zemlje i Evropu“. Na kraju izlaganja zaključio je kako je „borba protiv gladi, siromaštva i nepravde ključni cilj za postizanje dobrobiti najranjivijih i očuvanja njihovog dostojanstva.

Kardinal Napier kao jedan od glavnih problema prepoznao je političke odnose između afričkih zemalja i međunarodne zajednice. „U većini slučajeva odnosi su mutirali od kolonijalne okupacije i kontrole do prividne slobode koju karakteriše gotovo potpuna zavisnost od bivših okupatora.“

Osvrnuvši se na ono što Caritas i Crkva mogu učiniti u borbi protiv Covida-19 i njegovih posljedica kardinal je naglasio kako je potrebna „globalizacija solidarnosti“, na šta je pozvao još sv. Jovan Pavle II.

Direktorka Libanskog Caritasa, gospođa Rita Rhayem, rekla je kako se Liban suočava sa najgorom ekonomskom situacijom u istoriji; mnogi ljudi su nezaposleni i na rubu su siromaštva. Naglasila je kako je kriza uzrokovana nizom faktora, dok većina međunarodne zajednice ćuti. „Pomoć je povezana s reformama koje je teško postići ili zahtevaju vreme, a u međuvremenu Libanci plaćaju visoku cenu. Izbeglice i migranti pate.“ Navela je da je 60 % novčanih sredstava iz fonda za hitnu pomoć dodeljeno izbeglicama iz Sirije.

Naglasila je da je prisutnost Caritasa „poziv međunarodnoj zajednici da gleda dalje od ekonomske i pogleda na humanitarnu krizu“.

„Poslednji meseci bili su izazovni za Libanski Caritas“, naglasila je i dodala kako su podeljene hiljade paketa hrane i toplih obroka. Napomenula je da je sve teže doći do hrane, a nedostaje i medicinske opreme. „Nažalost, borimo se protiv dve pandemije: pandemije koronavirusa i pandemije gladi. Covid-19 nije naš prioritet“, naglasila je. Na kraju je naglasila kako „mnogi ljudi menjaju svoju odeću i obuću za hranu“.

Generalni sekretar, gospodin Aloysius John naveo je i konkretne poteze Caritasa u borbi protiv pandemije. „Međunarodni Caritas od početka se priprema za odgovor na Covid-19“ izjavio je i dodao kako se s Dikasterijem za promociju čitavog ljudskog razvoja nalazi na prvoj liniji odbrane.

Zajedno finansiraju 25 projekata kojima žele učiniti prvi gest solidarnosti prema najranjivijima. Kroz te projekte pomažu 7.5 miliona ljudi u 25 zemalja.

Dodao je kako su ostale organizacije Caritasa širom sveta  sa 12 miliona evra preko raznih programa pomogle 15 – 16 miliona ljudi. Kao primere naveo je pomoć Rohindžama u Bangladešu, stanovništvu u Brazilu i Venczueli, kao i u središnjoj Africi.

Izvor: IKA