Na današnji dan, kada obeležavamo Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, podsećamo da mentalno zdravlje mora biti sastavni deo svake ozbiljne politike zaštite radnika. Bezbedno radno mesto nije samo ono bez rizika od fizičkih povreda. Prema Svetskoj zdravstvenom organizaciji, psihosocijalni rizici – poput preopterećenja, nejasnih zahteva, loše komunikacije i konflikata na poslu mogu dovesti do razvoja anksioznosti, depresije i “burnout”-a (sindrom sagorevanja). SZO je burnout uvrstila u Međunarodnu klasifikaciju bolesti kao sindrom povezan isključivo sa profesionalnim kontekstom.
Bezbedno radno mesto podrazumeva brigu o psihičkom integritetu zaposlenih, brigu o njihovom mentalnom zdravlju, kao i podršku u prevazuilaženju mentalnih izazova. Uostalom, briga o mentalnom zdravlju zaposlenih nije samo čin poštovanja radnika i njihovih prava, već i veoma mudra investicija. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da se svaki dolar uložen u mentalno zdravlje zaposlenih, vrati četvorostruko. Stres, depresivni i anksiozni poremećaji povezani sa radom predstavljaju ne samo zdravstveni, već i ozbiljan društveni i ekonomski izazov.
WHO guidelines on mental health at work
Prema poslednjim podacima SZO iz 2024. godine, mentalni poremećaji pogađaju oko 15% radno sposobne populacije širom sveta. Svake godine, usled problema sa mentalnim zdravljem gubi se čak 12 milijardi radnih dana što dovodi do godišnjih gubitaka od približno bilion (hiljadu milijardi) dolara!
Prema izveštaju Health and Safety Executive iz Velike Britanije za 2023/2024. godinu, 776.000 zaposlenih prijavilo je stres, depresiju ili anksioznost povezane sa radom, što je rezultiralo gubitkom 16,4 miliona radnih dana i troškovima većim od 21 milijarde funti.
U Evropskoj uniji, stres na radu je drugi najučestaliji zdravstveni problem zaposlenih. Psihosocijalni rizici doprinose polovini svih izgubljenih radnih dana u Evropi. Prema podacima Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA), 46% zaposlenih prijavljuje ozbiljan vremenski pritisak ili preopterećenost, dok 26% navodi lošu komunikaciju ili saradnju na poslu. Psihosocijalni rizici doprinose polovini svih izgubljenih radnih dana u Evropi
U Srbiji, iako su kroz Nacionalni program zaštite mentalnog zdravlja (2019–2026) i Strategiju za mlade (2023–2030) prepoznate potrebe za jačanjem mentalnog zdravlja, svakodnevna radna praksa i dalje retko integriše mentalno zdravlje u sistem zaštite na radu. Ovo nije karakteristika samo za našu zemlju, budući da svega 35% zemalja ima nacionalne programe za promociju i prevenciju mentalnog zdravlja na radu.
Uprkos sve većem broju inicijativa i kampanja podizanja svesti, stigma i strah od diskriminacije ostaju duboko ukorenjeni. Kultura prikrivanja i tišine, u kojoj zaposleni nerado prijavljuju probleme u vezi sa mentalnim zdravljem, i dalje dominira velikom većinom radnih sredina.
U okviru projekta CORDIAL – Inkluzija bez granica, Caritas Srbije sprovodi kampanje podizanja svesti o značaju mentalnog zdravlja, kampanje rušenja stigmi i predrasuda koje prate osobe sa mentalnim smetnjama.