Smanjenje rizika od prirodnih katastrofa zahteva kontinuirane napore celokupne zajednice. Na Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa, Caritas Srbije podseća da je potrebno stalno unapređivati strategije pripravnosti, jačati kapacitete hitnih službi kroz redovne vežbe, edukacije i obezbeđivanje adekvatne opreme, ali i kontinuirano podizati svest građana. Samo kroz zajedničke napore možemo izgraditi otpornije zajednice. U ovaj proces moraju biti uključeni svi – institucije, poslovni sektor, nevladine organizacije, mediji i pojedinci.

Na Dan smanjenja rizika od katastrofa naročito podsećamo na važnost preventivnih mera i pripreme – jer možda ne možemo sve katastrofe da sprečimo, ali svakako možemo značajno da smanjimo njihov uticaj.

Neophodnost strateškog planiranja 

Jedan od ključnih aspekata smanjenja rizika od katastrofa je blagovremeno planiranje. Izgradnja strategija koje jasno definišu kako se treba ponašati u slučaju nepogoda, kao i razvoj konkretnih akcija koje će posledice katastrofa svesti na minimun, presudni su za bezbednost zajednice.

Između ostalog strateško planiranje obuhvata procenu rizika, izgradnju adekvatne infrastrukture, razvoj sistema ranog upozoravanja

Podizanje kapaciteta i održavanje pripravnosti relevantnih službi

Kontinuirana pripravnost i koordinisanost službi poput vatrogasaca spasioca, hitne pomoći i jedinica civilne zaštite, ključne su za brzu reakciju u kriznim situacijama. Neophodno je redovno organizovati vežbe simulacija katastrofa, kako bi sve relevantne službe uskladile svoje reakcije i osigurale efikasnost u slučaju stvarne nepogode. Adekvatan trening, odgovarajuća oprema i redovna obuka svih službi čine osnovu za brz odgovor na katastrofe.

Edukacija stanovništva: Prevencija i pravilno ponašanje

Posebno je značajno edukovati stanovništvo o rizicima i načinima kako da se ponaša u kriznim situacijama. Zajednice koje su svesne opasnosti i pripremljene za delovanje u hitnim slučajevima mnogo su otpornije na posledice katastrofa. Posebno je neophodno podizati svest građana da svojim neodgovornim ponašanjem u velikoj meri povećavaju rizike od nastanka katastrofa.

Izemeđu ostalog, programi edukacije treba da obuhvataju:

  • Prevenciju rizika – Kako smanjiti rizike u domaćinstvima i zajednicama, na primer, kroz pravilno održavanje objekata i terena, izbegavanje gradnje na rizičnim mestima i ponašanje u skladu sa ekološkim standardima
  • Pripremu za hitne situacije – Učenje osnovnih postupaka prve pomoći, kako koristiti protivpožarne aparate, prepoznavanje signala za evakuaciju, učešće u simulacijama evakuacije…
  • Reakcija u slučaju katastrofe – Informisanje o tome šta raditi tokom različitih vrsta nepogoda, bilo da je reč o poplavama, zemljotresima, požarima ili drugim opasnostima. Važno je imati plan evakuacije, spremiti osnovne potrepštine za hitne situacije i znati gde su najbliža sigurna skloništa

Intersektorska saradnja

Kada govorimo o smanjenju rizika od katastrofa, ne smemo zaboraviti da su zajednice najjače kada deluju zajedno. Učestvovanje u lokalnim aktivnostima, podrška volonterskim akcijama i briga o najugroženijim članovima društva može doprineti izgradnji kolektivne otpornosti. Organizacije civilnog društva često igraju ključnu ulogu u edukaciji i osnaživanju zajednica, a intersektorska saradnja je od ključnog značaja za uspešnost ovog procesa.

Jačanje otpornosti na prirodne katastrofe i unapređenje strategije pripravnosti – PREPS 2

Zahvaljujući podršci USAID-a, Caritas Srbije je u prilici već nekoliko godina realizuje projekat Jačanje otpornosti na prirodne katastrofe i unapređenje strategije pripravnosti – PREPS 2, čiji je cilj jačanje kapaciteta i pripravnosti lokalnih zajednica za slučaj nastanka prirodnih katastrofa. U toku je druga faza projekta koji se realizuje u 16 opština/gradova u Srbiji (10) i BiH (6) u kojima postoji povišen rizik od nastanka prirodnih katastrofa. Projekat finansira Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID), implementacioni partner je CRS (Catholic Relief Services) koji realizuje projekat u BiH, a u Srbiji projekat realizuju Caritas Srbije i Čovekoljublje. Caritas Srbije projektne aktivnosti realizuje u Kruševcu, Ćićevcu, Varvarinu, Prokuplju i Čačku koji je bio jedna od projektnih lokacija i u prvoj fazi, zajedno sa Ivanjicom, Trstenikom i Aleksandrovcem.

Projektne aktivnosti su omogućene zahvaljujući velikodušnoj podršci američkog naroda kroz Agenciju SAD za međunarodni razvoj (USAID). Ovaj sadržaj je odgovornost Caritasa Srbije i ne odražava stavove USAID-a, kao ni SAD-a

[/fusion_text][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container]