Danas se obeležava Svetski dan autizma. Sa ciljem podizanja svesti i edukovanja stanovništva, Caritas Srbije i Institut za mentalno zdravlje daju odgovore na najčešća pitanja u vezi sa ovom veoma složenom mentalnom smetnjom.
ŠTA JE AUTIZAM?
Poremećaj iz spektra autizma je složeni neurorazvojni poremećaj koji se obično javlja tokom prve 3 godine života. Karakterišu ga:
• teškoće u komunikaciji i razumevanju socijalnih relacija;
• ograničeno ili ponavljajuće ponašanje ili interesovanja sa specifičnim senzornim, čulnim interesovanjima ili izbegavanjima.
Ponašanje i odnos sa spoljašnjim svetom kod dece sa autizmom se razvija drugačije.
Spektar je termin koji ukazuje na postojanje velikog broja različitih oblika ispoljavanja simptoma. Svaka osoba sa autizmom je jedinstvena, te se nivoi sposobnosti i veština mogu
razlikovati. Ranim otkrivanjem i tretmanom se unapređuju: veštine komunikacije, govorno jezičke sposobnosti, organizacija igre,
osnovne navike, socijalne interakcije.
KADA SE JAVLjA?
• Kod neke dece simptomi se mogu javiti na najranijem uzrastu još u prvih 12 meseci života;
• Kod neke dece simptomi se mogu prepoznati tek sa 24
meseca ili kasnije;
• Neka deca sa autizmom mogu gubiti stečene veštine u
periodu od 18 do 24 meseca.
Mnoga deca u ranom uzrastu prođu neopaženo usled redovnog motornog razvoja (dete sedi na vreme, puzi, hoda), a manje uočljiva odstupanja u komunikaciji u prvoj godini života kao što su uspostaljanje kontakta pogledom, izrazi lica, i usmereno pokazivanje kažiprstom, ostanu nezapaženi. Zato je važno pratiti miljokaze razvoja i rane znake autizma.
ŠTA ČINITI KADA POSUMNjATE I PREPOZNATE OODSTUPANjA U RAZVOJU VAŠEG DETETA?
Razvojni skrining je delotvoran način za otkrivanje teško-
ća u razvoju kojima se treba posvetiti.
• Kritična je pravovremena, rana reakcija;
• Reagujte na vreme, stanje kod poremećaja iz spektra
autizma ranim intervencijama i tretmanom se može
poboljšati;
• Tretmani postoje.
PROBLEMATIČNO PONAŠANjE KOD DECE SA AUTIZMOM I DRUGIM SMETNjAMA U RAZVOJU
Promene u ponašanju i pojava problematičnog ponašanja mogu biti sastavni deo poremećaja iz spektra autizma, ali i drugih razvojnih smetnji. Problematično ponašanje deca sa autizmom koriste najčešće iz nekoliko poznatih razloga:
• kao način komunikacije sa okolinom
• kako bi dobili nešto
• kako bi izbegli nešto i prekinuli neželjenu aktivnost
• kako bi dobili pažnju, ostvarili kontakt
• kako bi dobili senzornu stimulaciju
• usled drugih zdravstavenih ili emocionalnih tegoba
Problematično ponašanje se ispoljava u vidu:
• plakanja
• napada besa
• negodovanja
• bacanja predmeta
• bežanja
• udaranja
• ujedanja sebe ili drugih
• nastupa smeha
• glasnog pevanja
• ponavljanja senzornih radnji iznova i iznova
• isključivanjem iz započete aktivnosti
REGULISANjE PROBLEMATIČNOG PONAŠANjA KOD DECE SA AUTIZMOM I DRUGIM SMETNjAMA U RAZVOJU
Roditelji i negovatelji mogu pomoći svojoj deci sa razvojnim smetnjama kao što je autizam tako što će pravilno usmeravati njihovo ponašanje u svakodnevnim životnim aktivnostima. Cilj je da pomognemo deci da budu regulisanog ponašanja kako bi bili u stanju da uče nove stvari, da komuniciraju na prikladan način i da aktivno učestvuju u svakodnevnim životnim aktivnostima. Na detetovo neadekvatno ponašanje možete reagovati tako
što ćete:
• Pohvaliti ponašanje koje je dobro i tada pokloniti pažnju detetu kako bi se takvo ponašanje češće javljalo u budućnosti;
• Ignorisati neadekvatno ponašanje koje služi samo tome da dete privuče vašu pažnju, ukoliko dete nije u opasnosti;
• Na pokušaje da nauči nove zadatke i zahteve reagovati pohvalom, osmehom i ohrabrenjem;
• Urediti okruženje oko deteta kako ne bi bilo previše ometanja koja utiču na njegovo ponašanje;
• Određeni oblici ponašanja se mogu javiti iz fizičkih ili medicinskih razloga nad kojima dete nema kontrolu i zbog toga ne treba reagovati ignorisanjem takvog ponašanja već treba tragati za uzrokom istog i u skladu sa tim reagovati.
ŠTA JOŠ MOŽE POMOĆI DECI Ukoliko primetite da dolazi do pogoršanja u ponašanju pokušajte isto da sprečite tako što ćete:
• Dozvoliti detetu da napravi kratku pauzu od započete
aktivnosti;
• Smenjivati aktivnosti malo bržim tempom kako bi bolje održavali njegovu uključenost;
• Obezbediti fizički kontakt u vidu zagrljaja, maženja, blagog stezanja;
• Pevušiti neke umurujuće pesmice;
• Podsetiti dete na neku nagradu koja sledi;
• Najaviti raspored za sledeću aktivnost;
• Obezbediti detetu neku senzornu igračku koju može da stiska;
• Vežbati sa detetom duboko disanje ili brojanje do 5.