Da li vam je izolacija u vreme epidemije koronavirusa teško pala? Kakve je posledice to ostavilo na vase zdravlje i psihu? Zamilsiite kako je osobama koje su godinama, pa i decenijama izolovane od ostatka sveta, samo zato što su bolesne!
Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, predstavnici Caritasa Srbije posetili su Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti Kovin i tom prilikom donirali potrepštine u vidu donjeg veša, čarapa i garderobe za ljude koji su dugoročno smešteni u ovoj ustanovi i koji su često odbačeni i zaboravljeni od svojih porodica i prijatelja.
Osobe sa mentalnim smetnjama su u Srbiji jedna od najmanje vidljivih i istovremeno socijalno najugorženijih društvenih grupa. Posebno je težak položaj ljudi u rezidencijalnim institucijama. U Srbiji ima 5 specijalnih bolnica za psihijatrijske bolesti u kojima još uvek boravi veliki broj dugoročno hospitalizovanih korisnika psihijatrijskih usluga, jer nisu obezbeđeni uslovi za lečenje u zajednici u procesu deinstitucionalizacije.
Proces deinstitucionalizacije suočen je sa mnogim problemima, pre svega sa nedostatkom centara za mentalno zdravlje u lokalnim zajednicama koji bi brinuli o pacijentima nakon njihove hospitalizacije. Čest slučaj je da ljudi ostaju godinama u bolnicama jer nemaju gde da odu – porodice su ih odbacije, prijatelji zaboravili, ekonomski su neobezbeđeni…
Pored iste ekonomskih imaterijalnih problema, postoje i veliki socijalni problemi. I dalje postoji visok nivo stigme, izazvan godinama segregacije osoba sa mentalnim poremećajima u rezidencijalnim ustanovama i njihovom potpunom izolacijom od društva. Uobičajene ideje da su osobe sa mentalnim smetnjama nasilne, opasne i nesposobne za normalan život često proizilaze iz nedostatka informacija i direktnih iskustava, kao i iz iskrivljene slike u medijima i filmovima. Nedostaje koherentan sistem za sprečavanje stigme, obrazovanje i informisanje javnosti o mentalnom zdravlju. Prema rečima članova udruženja korisnika psihijatrijskih usluga, oni i dalje odbijaju da se pojave u javnosti zbog straha od negativnih posledica koje proizilaze iz otvorene prijave njihove bolesti. Pored toga, porodice i rođaci klijenata psihijatrijskih službi vrlo često trpe od stigme i njenih negativnih posledica u smislu socijalne isključenosti i diskriminacije.
Kao potpisnica Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Srbija je priznala jednako pravo svih osoba sa invaliditetom (kako fizičkim i senzornim, tako i mentalnim i intelektualnim) da žive samostalno i budu uključene u zajednicu. Srbija se obavezala da spreči izolaciju ili segregaciju svih osoba sa invaliditetom iz zajednice i obezbedi iim mogućnost izbora mesta prebivališta i pristup širokom spektru usluga za pomoć u kući, stanovanju i drugim zajednicama, uključujući ličnu pomoć neophodnu za podržati život i uključivanje u zajednicu.
Međutim, opšti utisak je da nije postignut značajan napredak po ovom pitanju i to je veliki izazov za naše društvo u celini. Potrebno je da svi uložimo mnogo više napora kako bi se uspešno sproveo proces deinstitucionalizacije.